Prikaz knjige Slikarski pravci XX veka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prikaz knjige Slikarski pravci XX veka". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Учитељски факултет
Универзитет у Београду
Мастер студије
издање, Просвета, Београд, 1994. године
– приказ књиге са становишта академског писања –
Студент Ментор
Београд,
јун 2010. године
САДРЖАЈ:
УВОД ............................................................................................................................ 2
О АУТОРУ ................................................................................................................... 2
ПРИКАЗ КЊИГЕ СЛИКАРСКИ ПРАВЦИ ХХ ВЕКА ......................................... 3
ИЗГЛЕД КЊИГЕ И ТЕХНИЧКО УРЕЂЕЊЕ ...................................................................... 3
САДРЖАЈ КЊИГЕ......................................................................................................... 6
ДОКУМЕНТАРНА ПОДЛОГА ...................................................................................... 11
СТИЛСКЕ ОДЛИКЕ И ГРАМАТИЧКА КОРЕКТНОСТ...................................................... 13
ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................. 15
ПРИЛОЗИ.................................................................................................................. 16
ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................... 21
Увод
Модерна уметност настаје крајем ХIX века као реакција на академску
традицију, позитивизам и реалистички натурализам. Бежање од реалности,
индивидуализам, песимистички став, трагање за новим начинима изражавања и
човеково окретање ка унутрашњости главне су карактеристике ове епохе.
Уметност постаје доступна широком аудиторијуму, мења се положај уметника у
друштву, а они се својим идеологијама окрећу филозофији, психологији,
политици, теорији, те је често „[...] тешко да одредимо да ли су за модерну
уметност значајнији њихови манифести или њихова дела пошто у текстовима
има више смелости и пророчких визија него у сликама које понављају
кубистичку форму и технику неоимпресиониста.”1
Историјски догађаји, од ратова, преко процеса индустријске и
технолошке револуције, до научних открића у математици, физици, медицини и
психологији оставили су дубоке трагове на друштво, а самим тим и на уметнике
и уметност. Свесно или несвесно уметност је трпела сваку друштвену промену
борећи се за своју егзистенцију. Због сталних друштвених трзаја, покрети који
су се рађали из дана у дан били су све различитији. Таква разуђеност чини
модерну уметност епохом коју је тешко сагледати и тумачити као целину.
модерној уметности, односно о сликарским покретима, али и друштвеним
превирањима која су обележила један век. Свестан ни мало једноставног задатка
ове епохе. Сагледавши модерну уметност као пету у низу великих епоха,
дефинисао је њене основне карактеристике, након чега је, прешавши на ужи
план, одвајао покрете по њиховим сличностима и тако груписане их излагао.
Многе стране и домаће публикације баве се углавном појединачним
покретима модерне уметности, ретко њом као целином, а још ређе са ширином
изаберемо књигу Сликарки правци ХХ века за тему нашег рада.
О аутору
уметности на Филозофском факултету, где је и провео свој радни век. Његова
свестраност се огледала у улогама које је током свог живота имао и савесно
обављао: угледни теоретичар и историчар уметности, утемељивач и редовни
професор Катедре за историју модерне уметности на Филозофском факултету,
директор Народног музеја у Београду, стални критичар НИН-а, главни уредник
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET