Paralelna analiza Tri sestre, Razbojnika i Tartifa | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Paralelna analiza Tri sestre, Razbojnika i Tartifa". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Motiv spoljnog / unutrašnjeg remetilačkog faktora koji razara porodicu i šire društvene aspekte
Paralelna analiza “Tri sestre”, “Razbojnika” i “Tartifa”
Delo je ogledalo stvaraoca. Bar tako kažu. Sudeći po dramama Molijera, Šilera i Čehova koje su raskošne u svojoj različitosti, dolazi se do nespornog zaključka da su sva trojica bili raskošna duha. To se, nažalost nije moglo reći za njihove životne prilike, u slučaju Šilera i Čehova pogotovo, ali ni za njihova zdravstvena stanja. Sva trojica su prerano ocvali i bolešću skrhani svenuli. Dakle, njihove borbe, kao i borbe njihovih junaka nisu bile samo spoljnog karaktera već prevashodno unutrašnjeg, a to zna se, itekako crpi telo. Posmatrajući ova tri dramatičarska kolosa, posmatrač se nadje na stramputici. Oni su toliko različiti u poetskom izrazu pa i u samoj dramskoj strukturi, da posmatrač treba da prenebregne spoljašnju formu ne bi li nabasao na onu unutrašnju tačku spajanja.
Počnimo sa opštim mestma. Recimo, Tartif je komedija shvaćena kao atak na religiju i potvrda Molijerovog ateizma. Kao takva je bila potpuno uvredljiva za crkvene oce i kadra da izazove opasne posledice. Problem, jasno nastaje kada se stvari posmatraju sa mikro, a ne makro plana, te se time na prvu loptu obraća pažnja na jedan od, a ne globalni aspekt komada. Tartif je kritika hipokritičnog društva u kojem se živelo, a čija je hipokrizija danas već poprimila neopisive dimenzije, a ne samo kritika religije, koja je već u osnovi i hipokritična i kontradiktorna. Pritom, Stanislavski kaže o Molijeru, koji se hrabro odlučio da zakorači u svet pozorišta, ostavivši advokaturu za sobom ( što već nešto govori o Molijerovom odnosu prema socijalnoj sredini u kojoj je on trebalo da bude takozvana zakonska instanca), da je za njega karakterističan Molijerovski mundir – jedan te isti za sve njegove i njegovom dramskom stilu slične komade. Svi njegovi likovi liče jedni na druge kao kapi vode – i to je sveta tradicija, koji čuvaju sva pozorišta. Molijer, skriven u džepu mundira se i ne vidi iza tradicija. Ali ako se pročita “Versajski exponto” uverićemo se da i sam Molijer žestoko napada suštinu pripisanih mu tradicija. Molijerovska tradicija na sceni je dosadna. U stvari je dosadno ustaljeno, a shematsko iščitavanje, i eto, na primer, paralele sa Čehovim!
Šilerova drama, sa druge strane, je uspešna umetnička transpozicija njegovih životnih stavova po kojma je svet poprište neprestane borbe suprotnosti: dobra i zla, strasti i dužnosti, visokih ideala i društvenih ograničenosti. Razbojnici su protest jednog genijalnog mladića koji je život osećao onako kako su ga osećali najnapredniji ljudi tog vremena. Sadrži istinu o poniženju i veličini čoveka u onom vremenu, I to u takvom obliku da se obraća gledaocu i neposredno i uzbudljivo. Sve to Nemačkoj onog vremena nije smetalo da dozvoli da mnogogodišnjom bolešću izmučeno telo velikog književnog stvaraoca Fridriha Šilera bude spušteno u zajedničku grobnicu, jer pojedinačnu nije imao ko da plati.
Dakle, pred sobom imamo tri velika stvaraoca koji su obreli u neprestanoj borbi sa svetom oko sebe, koji su bili osporavani, pogrešno tumačeni, mistifikovani i najposle glorifikovani i svojatani, nepogrešivo uglavnom posthumno. Umetnost i borba za istu uzeli su danak nad njihovim životima, što navodi na duhovitu pomisao da i piscima treba priznavati benificirani radni staž. Stvarati u svetu ovakvom kakav je ume da sažme život na pola veka, što deluje daleko opasnije nego rad u rudnicima uranijuma, recimo. No, šalu na stranu ( u svakoj šali ima malo šale…), krenuću svoje osmatranje spolja ka unutra, ne bih li zapravo i naišla na te paralelne motive spoljnih i unutarnjih remetilačkih faktora.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET