Mikelanđelo Buonaroti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mikelanđelo Buonaroti". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
iz predmeta
KULTURNO NASLEĐE
Tema: Mikelanđelo Buonaroti
BEOGRAD
1488. godina je veoma važna za tada još mladog umetnika, koji je vrlo rano iskazao svoje crtačke sposobnosti. Naime, trinaestogodišnji Mikelanđelo dolazi kod Domenika Girlandaja, poznatog firentinskog slikara koji je u to vreme slikao kapelu crkve Santa Marija Novela u Firenci. Ovde je Mikelanđelo naučio tehniku fresko slikarstva koju će kasnije koristiti u svom radu u Sikstinskoj kapeli u Rimu. Tu će, mladi umetnik u potpunosti ispoljiti svoj crtački talenat. Ipak, Mikelanđelo će u ateljeu već pomenutog slikara ostati samo dve godine. Na Girlanajevo insistiranje u njegov atelje će doći Lorenco Mediči, tada glava ove poznate firentinske porodice, gradonačelnik, veliki poznavalac umetnosti, naročito antičke, da poseti to čudo od deteta. Videvši crteže petnaestogodišnjeg Mikelanđela, i prve figurine on odluči da genijalnog umetnika povede sa sobom. Došavši na vrata svoje palate, uviknuo je:" Rodio se novi Fidija" .
 
Ulazak u porodicu Mediči biće od izuzetnog značaja za Mikelanđela. Od velike važnosti bile su mnogobrojne posete vrtovima ove porodice gde su bile izložene kolekcije antičkih skulptora i projekcije građevina iz istog perioda. Politička situacija u Firenci posle smrti Lorenca Medičija je možda navela Mikelanđela da napusti grad. Prvo je otišao u Bolonju, a zatim, nakon kraćeg povratka u Firencu, u Rim. Iako će svoje prve ozbiljne skulpture napraviti u domu porodice Mediči, prelomni trenutak njegovog života neće biti vezan za voljenu Firencu. 1496. godine, kada mu je bilo svega 23 godine dobija poziv da pođe u Rim, gde će po dogovoru sa francuskim ambasadorom izvajati svoje prvo veliko delo - La Pieta.
Godine 1501. na poziv osiromašenih rodjaka, Mikelandjelo se vraća u Firencu. Čuvši o povratku, tada već poznatog umetnika, Gradski odbor šalje mu pismo, u kome ga poziva da izradi ljudsku figuru koja će predstavljati simbol ovog grada. Mikelanđelo, koji je jedva čekao da uradi nešto za svoju voljenu Firencu, veoma rado prihvata ovaj poziv. Pred njim je bio težak zadatak. Trebalo je da od mermernog bloka visine 4 metra, i toliko nepravilnog oblika, koji je ležao u podrumu firentineske katedrale više od jednog veka, čekajući na svog ukrotitelja, izradi zahtev Gradskog odbora.  Prvih nekoliko dana, Mikelanđelo je samo sedeo ispred ove ‘’divlje zveri’’, i prosto gledao u nju, razmišljajući kako da je ukroti. Hteo je da spoji mladost, nevinost, lepotu muškog tela, sa snagom, hrabrošću i prkosom. A šta je bolje od mladog Davida, koji je naoružan samo praćkom. David je i dan danas simbol Firence, i predstavlja večni prkos svim neprijateljima ovog grada.
Odmah po zavšetku Davida, 1504. godine Mikelanđelo se vraća u Rim. Tadašnji papa Julije II, zadivljen Mikelanđelovim sposobnostima, zatražio je od njega da mu napravi grobnicu koja bi njegovim potomcima pokazivala koliko je on bio moćan. Papa je predložio kolosalni kamenik dug osam i po, širok šest i po metara, sa četrdeset statua koje okružuju Julija u kovčegu, dominantnog iako mrtvog. Papa mu je dao 2000 dukata, poslao ga u Kararu ( mesto u Italiji poznato po kamenolomima i izradi mermera), da izabere najbolji mermer, i krenuo u rat za Peruđu i Bolonju. Za centralnu figuru grobnice, Mikelanđelo se odlučio za Mojsija, iz razloga što je on predstavljao upravo ono što je Julije II tražio: moć, hrabrost, iskustvo, snagu. Mikelanđelo, koji je pored mnogobrojnih zanimanja bio i istoričar i poznavao prošlost jevrejskog naroda, odlučio se da iskleše Mojsija u jednom veoma značajnom momentu. Umetnik je prikazao, sad pomalo već umornog Mojsija, koji posle boravka na Sinaju, sedi na svom tronu, i čeka da njegov narod dođe. Ipak, na Mikelanđelovom Mojsiju vidimo bes, ljutnju i snagu koja izvire iz napetih mišica i tela. Pod miškom desne ruke vide se božije zapovesti koje kreću da padnu. Po položaju njegovih kolena i stopala možemo primetiti da je Mojsije, od silnog uzbuđenja krenuo da naglo ustane. Upravo zbog toga ispadaju mu tablice sa deset božijih zapovesti, padaju na zemlju i lome se. Sada se postavlja pitanje zašto se sve to dogodilo. Mojsije u daljini vidi svoj narod kako mu prilazi. Odjednom vidi da nešto nose, a to je u stvari bilo zlatno tele, koje je trebalo da predstavlja njihovog idola, a u zapovestima piše da ne smeju da imaju drugog idola od Boga. U svoj toj ljutnji, Mojsije ustaje, a zapovesti mu ispadaju. Ono što nam možda može zaokupiti pažnju to su dva roga na glavi Mojsija. Kada je Mojsije prvi put sišao sa Sinaja (pošto su mu se tablice razbile, opet je išao na Sinaj na razgovor sa Bogom), na glavi mu je bio oreol. Međutim, kako se na hebrejskom oreol i rog izgovaraju isto, zbog pogrešnog prevoda jedno vreme se mislilo da je na glavi imao rogove.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET