Michelangelo Merisi il Caravaggio | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Michelangelo Merisi il Caravaggio". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Temperamentni mladić
Podaci o poreklu i prvim godinama života Mikelanđela Merizija su nejasni i nedovoljno dokumentovani. Pouzdano se zna da se rodio 29.septembra 1571. godine. Ne zna se, međutim, da li se rodio u Karavađu, seocetu u okolini Bergama, odakle mu potiče porodica, ili u Milanu, gde je otac Fermo boravio od 1563. do 1576. godine. Fermo je u glavni grad, verovatno,stigao sa Frančeskom I Sforcom, markizom od Karavađa, svojim zaštitnikom i poslodavcem, kod kojega radi kao “magister" (pojam koji označava razna zaduženja, od umetnika do građevinskog predradnika). Pošto je rano detinjstvo proveo u Milanu, u petoj godini života mali Mikelanđelo sa porodicom dolazi u Karavađo, da bi pobegli od strašne epidemije kuge koja je harala 1576. godine. Ipak, od kuge mu umiru otac i deda Bernardino. Od tog trenutka spisi svedoče o teškoćama kroz koje prolazi slikareva majka, Lučija Aratori, koja se muči da izdržava porodicu (Karavađo je imao jednu polusestru, dva brarta i jednu sestru) i da upravlja nasledstvom, uz mnogo nesporazuma sa muževljevim rođacima.Tim se nevoljama pridružuje i smrt markiza od Karavađa, 1583. godine, koja se desila upravo u trenutku kada u život Merizijevih ulazi plemstvo Kolona. Do punoletstva Mucija II Sforce Kolone, markizatom upravlja Kostanca Kolona, koja će biti zaštitnik Merizijevih do kraja boravka u Rimu.
Majstorove lekcije i veliki mitovi umetnosti
Kad je napunio trinaest godina, Mikelanđelo se, 1584. godine, vraća u Milano, pokoravajući se očevoj volji ili, možda, sledeći sopstvenu želju da uči slikanje. Njegov je učitelj Simone Petercano, slikar iz Bergama, formiran verovatno u Veneciji, koji voli da se potpisuje kao "Titiani alumnus". Njegov ga savremenik Lomaco hvali zbog "ljupkosti i milja" glavnih odlika njegovih fresaka koje su ostavile taraga i kod mladog Karavađa. I Petercano je, čini se, u početku bio orijentisan, kao što su bila i braća Kampi, prema "empirijskom naturalizmu" lombardijske tradicije, sledeći u isto vreme kanone manirizma u arabeskinim formama i kontrastima boja kako ih je, u svom traktatu, opisao Lomaco. Petercano se, međurim, prilagođava strogom milanskom podneblju, naročito u pogledu oltarskih slika. Te će komponente, zajedno sa tehnikom naučenom od prvog učitelja, Karavađo ponovo upotrebiti u polemici sa tradicionalnim slikarstvom, na prvim rimskim delima, kao što su Dečak kojega je ujeo gušter ili Mali bolesni Bahus. Tada je završeno veliko doba renesanse koga je, definitivno, zamenio manirizam čiji je vrhunac i suštinu predstavlja Lomacova Rasprava, štampana upravo 1584. godine.
Karavađovi uzori
Ali, od koga je zaista Mikelanđelo Merizi učio, ne samo tehniku već i istraživanje prirode, svetlosti, perspektive a i sadržaje? U toku onih godina njegovog života koje su nam manje poznate, po svoj je prilici upio smisao da pronikne u prirodu i postigne rezultate koji su već obeležili regionalnu tradiciju Lombardije. Njegovo formiranje započelo je renesansnim slikarstvom, posebno delima Fope (osnova za postizanje žive i realistične predstave) i Mantenje, majstora perspektive, zatim mantovanskim freskama Đulija Romana, pa sve do manirizma braće Kampi. Treba pretpostaviti da je Karavađo odlazio na studijska putovanja van uske oblasti Milana i svoga kraja, možda čak do Venecije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET