Manirizam u Evropi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Manirizam u Evropi". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: Маниризам у Европи
Професор: Студент:
др. Милослав Шутић Катнић Зорана 20063040040004
МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Београд
2007
САДРЖАЈ:
Увод................................................................................... 3
Маниризам у Италији................................................... 7
Маниризам у Француској............................................. 9
Маниризам у Шпанији............................................... 11
Литература..................................................................... 14
УВОД
Маниризам је уметнички стил који је доминирао у Италији од завршетка високе ренесансе двадесетих година 16. века до почетка барока 1590. Маниризам је настао у Фиренци и Риму, али се касније проширио на северну и централну Европу као реакција на складни класицизам и идеализовани натурализам уметности високе ренесансе. Маниризам се бавио решавањем сложених уметничких проблема, попут портретисња актова у несвакидашњим позама. Фигуре у радовима манириста често имају грациозне, али чудно продужене удове, мале главе и стилизоване ликове, док позе изгледају компликоване и намештене. Маниристи су трагали за сталним усавршавањем облика и концепта, развивши до крајњих граница перспективе и контраст. Пошто их је потиснуо барокни стил, сматрани су декадентним и друштвено неприхватљивим. У 20. веку поново су постали цењени због техничке бравурозности и елеганције. Највећи уметници који су стварали маниристичким стилом били су Пармиђано, Федерико Цукаро и II Бронцино.
Каравађо, Бах,1597
У другој половини 16. века криза потрса Европу. Док католици настављају да признају ауторитет Папе, други хришћани желе да укину овог посредника између Бога и људи. То су англиканци у Великој Британији, протестанти у Немачкој и на просторима данашње Холандије. Ова верска узнемиреност појављује се у тадашњем сликарству у виду хаотичних и компликованих слика, окарактерисаних као маниристичке. Почетком 17. века, јавља се реакција на ту појаву у Италији.
Каравађо, Распеће Светог Петра, 1600
Сликар Микеланђело Меризи, звани Каравађо (1570-1610), смишља једноставну уметност, засновану на веома драматичним светлосним ефектима. Са друге стране католичка црква одговара на нападе који је погађају, покушавајући да уједини католике око нових визија. Тада настаје разиграна уметност која жели да засени и убеди уметност барока.
У истирији уметности појам маниризам се, строго односи на стилски превац у ликовној уметности позног 16. века, у периоду између ренесансе и барока. Траје отприлике од 1520-30 до 1600-15. Овај стил, који су његови савреминици у доба касне ренесансе сматрали само подражавањем великих мајстора попут Микеланђела, добио је своје равноправно место у истирији уметности тек педесетих година 20. века. Реч маниера најпре се јавила код Визарија (1511-1574) у значењу импресивног квалитета или, у ужем смислу, у значењу повезивања појединачних лепота у одређену целину, а употребљена је да одреди екстраполацију између великих мајстора ренесансе и њихових епигона (имитатора, следбеника). Маниризам означава тенденцију у оквиру барока која се одликује претераним наглашавањем појединости. Ликовна уметност маниризма, иако се назив првобитно односио на имитаторе Микеланђеловог стила и других великих мајстора ренесансе, дала је неколико генијалних сликара, као што су Пармиђанино, Тинторето, Бронзино, у Италији Доменикос Теотокопулос звани Ел Греко, пореклом са Крита, у Шпанији, и други сликари, архитекте, примењени уметници и књижевници.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET