Ideje pravoslavnosti u srpskoj umetnosti 19-og veka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ideje pravoslavnosti u srpskoj umetnosti 19-og veka". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fil
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ УМЕТНОТИ
Семинарски рад
Предмет:  Појмови уметности и визуелне културе новог века
Тема: Идеје православности у српској уметности 19-ог века
Професор Студент
Београд, 2013.
Садржај
Увод 3
Идеје православности у српској уметности 19-ог века 4
Полемика о православности 7
Закључак 11
Литература 12
Увод
Објекти сакралне архитектуре чине изузетно значајан део српске културне баштине. Они су били носиоци духовности, културе и националног идентитета, како у периоду турске владавине, тако и у време ослобођења већег дела Србије 1833. године. Посебно место заузимају објекти настали након 1878. године, у време поновног успостављања јединственог државног и културног простора, када се Србији припајају њени источни и јужни крајеви.
На путу ка модерној европској држави, постепено су се уводиле законске регулативе које су позитивно утицале и на градитељство у Србији 2.То је период спровођења важних активности на уређењу државне управе, модернизацији ослобођених крајева и време црквене реорганизације. Остваривању постављених државотворних и националних циљева допринели су, поред осталог, обнова и подизање јавних здања, нарочито цркава и манастира, па се ове промене огледају и у црквеној уметности, о чему сведочи велики број изграђених храмова на територији Србије, у периоду од четврте деценије XIX до четврте деценије XX века.
Овај значајни период за развој срспког градитељства везује се за владавину кнеза Милоша, а обухвата и време владавине кнеза Михаила и делом уставобранитеља. Следеће раздобље наступа 1878. године и траје до Првог Светског рата.
Идеје православности у српској уметности 19-ог века
Након аустријско-турских ратова 17. и 18. века, реке Сава и Дунав су поделиле српску црквену уметност. Под аустријском влашћу је црквена уметност примила утицаје из западне Европе. Црквеним сликарством су доминирали академски сликари школовани углавном у Бечу. Током 18. века доминантан уметнички правац на територији Карловачке митрополије је био барок. У 19. веку њега замењују романтичарски правци, нарочито тзв. назаренско сликарство које је било популарно у Бечу. Како је 19. век био и период успоставе српске дрзавне и црквене аутономије западна уметност се проширила и на цркве јужно од Дунава. Прве романтичарске иконе у Србији можемо видети у Саборној цркви у Београду.
У исто време у деловима Балкана који су остали под непосредном турском влашћу доминира тзв. зографски стил заснован на старим средњовековним иконописачким традицијама и канонима али који је често био невешт и технички лошег квалитета. Академски образовни сликари су га сматрали обликом наивне фолклорне уметности. Током деветнаестог века академизам постептно потискује зографе из ослобо]еног дела Србије.
Подједнако важан аспект дискурса националне аутентичности јесу народна култура и етницитет,која је с почетка 19-ог века почела да се шири и развија у духу православља, са мотивима који су недвосмислено ширили идеје православља кроз уметност.У погледу тих критеријума припадања нацији, као претпоставкама заједничке културе која настаје под принудом разликовања од свих других, архитектура је имала важну улогу. Као и код феномена кодификације националног језика, систематско и екстензивно успостављање низа разлика– у обичајима, материјалној и визуелној култури, као и у архитектури – наспрам других нација у окружењу, утврђивали су ауру аутентичности националног идентитета. Архитектонско наслеђе, као део корпуса етнографске грађе, пало је под захват систематизације и интерпретације као „национална баштина“ још од пионирских активности Вука Караџића.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET