Film – tehnički pronalazak, zabava, industrija i umetnost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Film – tehnički pronalazak, zabava, industrija i umetnost". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET MEGATREND
FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE
Film – tehnički pronalazak, zabava, industrija i umetnost
- seminarski rad -
SADRŽAJ
I Uvod ......................................................................................................... 3
II Pokretne slike ........................................................................................... 4
III Rađanje američkog filma ......................................................................... 6
IV Industrija ...................................................................................................6
V Zabava – Holivud .......................................................................................7
VI Literatura ...................................................................................................9
UVOD
Film je vizualna projekcija u pokretu, najčešće ozvučena. Razlika između filma i običnog snimka je u tome što film gradi neko očekivanje koje zatim ispuni. Filmska slika je ono što se pretežno razabire na temelju projekcije filmskog snimka.Kao i drugi oblici umetnosti, film je namenjen publici. Filmovi se gledaju u posebnom prostoru za projekciju, ( na primer u bioskopu), ili bilo gde drugde (na primer – video). Film se često spominje kao sedma umetnost.
Film je postao umetnost prevazivši običnu reprodukciju datih kretanja, autentičnih dogadjaja i nameštenih scena, a da se pritom nije odrekao svoje fotografske prirode.
Film je oličenje trošnosti, zato što je materija od koje je napravljen veoma osetljiva; zato što ga zakon štiti i što moralna prava filmskih stvaralaca jedva priznaje, zato što se prvenstveno smatra robom i što njegov posrednik ima pravo da ga štiti kad god mu padne na pamet; zato što mora da se prilagođava imperativima poručilaca i što ni u jednoj drugoj umetnosti materijalne mogućnosti nemaju toliko uticaja na slobodu stvaralaca kao u filmskoj umetnosti.
Film je oličenje beznačajnosti, jer je filmska umetnost mlađa od svih ostalih i što je rođena iz obične tehnike mehaničke reprodukcije stvarnosti; zato što publika u većini film smatra običnom zabavom na koju se dolazi bez mnogo ceremonija, zato što cenzura proizvođači, distributeri, prikazivači seckaju fimove kako im padne na pamet, zato što su uslovi prikazivanja tako bedni da se u’’non stop’’ bioskopima kraj filma može videti pre njegovog početka, i to na filmskom platnu koje ne odgovara formatu filma, i zato što ni u jednoj drugoj umetnosti nije tako teško postići jedinstvenu kritiku kao u filmskoj umetnosti i zato što je, kada je reč o filmu, svi se smatraju pozvanim da sude o njemu.
„Film je oličenje lake zabave, zato što se najčešće javlja kao vid melodrame, erotike ili nasilja; zato što u velikoj većini slavi pobedu gluposti, zato što u vlasti novca postaje sredstvo za zaglupljivanje, ,,Fabrika snova’’ (Ilja Erenburg)“.
Veliki nedostaci sprečavaju estetički procvat filma, a osim toga, film je opterećen još i jednim ozbiljnim praroditeljskim grehom.
Početak istorije filma predstavlja kraj nečega drugog: uzastopnih faza tehnološkog razvoj tokom XIX veka u kojima su jednostavne optičke sprave, koje su korišćene za zabavu, prerasle u u savršene mašine koje mogu uverljivo da predstave empirijsku stvarnost u pokretu. Iluzije koje su pružale igračke i mašine zavisile su od interaktivnih optičkih fenomena poznatih pod imenom retinalna perzistencija ili postojanost slike na mrežnjači i fi efekat.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET