Verski Turizam (Makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Verski Turizam (Makedonski)". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Predmet: Verski turizam
Tema: Celi i motivi za verski turizam
Skopje, Januari, 2009
Цели и мотиви за верски туризам
Crkvata mnogu malku zboruva za turisti~kata komponenta na verskiot turizam (axilakot) zatoa {to toa ja namaluva verodostojnosta na verskata sodr`ina na takvoto patuvawe. Verskiot turizam ne e ne{to novo i ne mu pripa|a samo na na{eto vreme. Opredelena forma na verski turizam imalo mnogu rano, u{te od vremeto na carot sv. Konstantin, toa e po~etokot na 4 vek. Novo e toa {to turozmot kako granka denes e so najbrz razvoj, pa vo tie ramki verskiot turizam dobiva nova koncepcija i nau~en pristap.
Turizmot i religijata od sekoga{ bile povrzani me|usebno, me|utoa denes ostvaruvaat sorabotka na pove}e na~ini. Na primer , svetite mesta obi~no se vrzani za nekoj istoriski nastan vo razvojot na nekoj odreden religiski sistem. Vo ramkite na pravoslabiet se organiziraat pokloni~ki patuvawa preku axilakot vo svetite mesta kako za vernicite taka i za sve{tenicite. Denes uslovite za takvi obikolki na svetite mesta se mnogu po povolni od koga bilo, bidej}i se koristat sovremeni prevozni sredstva {to pridonelo zna~itelno da se zgolemi verskiot turizam. Celta na vakvite patuvawa na vernicite pretsavuva potreba od sledewe i ispolnuvawe na svojata vera, kako i obvrskite koi {to proizleguvaat od doti~nata religija. Dodeka , pak kone~nata cel pripa|a sekoga{ na duhovnata sfera da se oddade po~it i slava na boga, a da se zdobie spasenie na du{ata. Kako destinacija na takvite payuvawa se razli~nite svetili{ta. Celta na motivate natamu }e go nametnat pra{aweto da se definira postojniot me|uodnos na turisti~kitr dvi`ewa pome|u op{tiot turizam i ona {to se narekuva pokloi~ko (axisko) patuvawe, kako zaseben vid na turizam. Motivot, kako religiski termin vo kontekst na turizmot, pretstavuva slo`en i pove}e zna~aen poim so ogled deka postojat pove}e oblici so koi ovoj motiv se manifestira vo turizmot. Мотивацијата како поим представува одредена покренувачка сила кај личноста , а таа се развива и менува под влијание на спознанието и средината во која еден човек живее. Во оптек се повеќе изнијансирани внатрешни и неколку одредени надворешни мотиви за кои се користат различни термини како што се
-стремеж
-желба
-потреба
-мотив
-мотивација
So ogled na toa deka site navedeni nijansi koi {to me|usebno se distanciraat se relativno mali, vo teorijata, na primer, za istite raboti ne se koristi ista terminologija, pa zaradi toa i postojat izvesni stru~ni razmisluvawa. Toa osobeno zavisi od avtorite i nivniot pogled na turizmot od: psiholo{ka, filozovski, ekonomska ili religiska refleksija. U{te najstarata istorija na ~ove{tvoto znae za motivate koi {to vlijaele i go pokrenuvale od mestoto na `iveewe, a koi so sovremen re~nik denes bi gi prepoznale kako turisti~ki. Pred se toa bile zdravstveni, rekreativni i religiozni motive, koi se preduslovi za nastanuvawe na fenomenot turizam.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET