Svilajnac | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svilajnac". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад из предмета: Туристичка географија
СВИЛАЈНАЦ
Крагујевац 2009
Садржај
Увод.........................................................................................3
Туристичко – географски положај града.............................4
Природно – географски услови за развој туризма..............5
Друштвено – географски услови за развој туризма............6
Културно – историјска дбра града (споменици).................11
Материјална база туризма.....................................................14
Туристички промет................................................................17
Закључак.................................................................................18
Литература..............................................................................19
Увод
Када је и зашто је насеље на десној обали реке Ресаве, недалеко од њеног ушћа у Велику Мораву, добило име Свилајнац није поуздано утврђено. У својој повељи кнеза Лазара, којом је 1381. године поклонио многа села својој задужбини, манастиrу Раваници, наведено је и село Свиленокопе, коме се касније губи траг, а у турском попису насеља овога краја из 1467. године појављује се село Свилајнац са 30 кућа. Могуће је да је село Свиленокопе постало Свилајнац. Многи сматрају да је село добило име Свилајнац због тога што су се његови житељи бавили узгојем свилених буба и производњом свиле, али не постоје поуздани извори за овакво закључивање. У сачуваним архивским документима из каснијег времена, насеље Свилајнац се назива: Свилаенац, Свилаиница, Свилајница и Свилајинац.
Бранко Перуничић: Горња Ресава 1804 – 1918, Београд, 1989, стр. 19.
Туристичко – географски положај града
Прилаз Ресави омогућавају неколико путних праваца и то од стране: Пожаревца (47 км), Петровца (37км), Бора (130км), Ћуприје (48км), Аранђеловца (48км), Крагујевца (45км), Ниша (142км), али туристичка посета ресавском крају најчешће почиње са аутопута Београд – Ниш, на 101. километру од Београда.
Простире се на 326 километра квадратних. Има 22 насеља: Бобово, Бресје, Војска, Врлане, Гложане, Грабовац, Дублје, Дубница, Ђуринац, Купиновац, Кушиљево, Луковица, Мачевац, Проштинац, Радошин, Роанда, Роћевац, Седларе, Суботица, Тропоње, Црквенац.
Укупна дужина путева без аутопута износи 136 километра. Дужина путева са савременим коловозом 119 километра.
Природно – географски услови за развој туризма
Равничарско – брежуљкасти рељеф са умереном климом погодују пољопривреди која је и уједно најзаступљенија делатност Доњоресавском крају. Свилајнац као центар Доње Ресаве је смештен на ушћу реке Ресаве у Велику Мораву. Град се одликује менталитетом људи који воде рачуна о уређености и наравно о чистоћи града и о улепшавању простора па се самим тим из године у годину све више примећује напредак како привредни тако и што се самог града тиче. Ово је допринело томе да се Свилајнац сматра једним од најлепших градова у Србији. Много зелених површина, уређених паркова и шеталишта и све више нових грађевина.Овакву географску конфигурацију употпуњавају и повољни климатски услови са одликама умерено – континенталне климе и углавном правилно израженим годишњим добима. Метеоролошка мерења показују да је просечна летња температура 21,2°C, а зимска 0,7°C. Иако је количина падавина мала (672 mm2), по чему Свилајнац припада сушнијим подручјима, њихов годишњи распоред је повољан. Максимална количина падавина излучи се у мају и јуну, када су усевима најпотребније.Ресава има дуг вегетациони период, а уз ту погодност врло су значајни и повољни геолошку услови за развој пољопривреде. Преовлађује алувијално земљиште погодно за све усеве. Најбоља земља је црница које има врло мало, по моравским и ресавским кључевима је мењуш. Прљуша, гајинача, крушковача и брдњача су врсте слабијег земљишта, које захвата скоро све косе и брда и на њима добро успева пшеница.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET