Sijarinska banja - razvoj banjskog turizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sijarinska banja - razvoj banjskog turizma". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Београду
Географски факултет
Сијаринска бања – бањски развој и туризам
Студент
Београд, 2009. Садржај:
Увод....................................................................................................................................... 2
Географски положај............................................................................................................. 3
Постанак и развој................................................................................................................. 4
Становништво...................................................................................................................... 5
Функције............................................................................................................................... 7
Туристичке привлачности.................................................................................................. 9
Туристички капацитети и промет.................................................................................... 11
Закључак............................................................................................................................. 14
Литература и извори......................................................................................................... 15
Увод
Сијаринска Бања је насеље на југу Србије, у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Ова бања је добила назив према суседном селу Сијарији, али у народу постоји веровање да је име добила по имену сестре Јустинијанове жене Теодоре („сеја” или „сија” Ирина) која је господарила овим крајем. Окружена је брдима са густом храстовом и боровом шумом од 50м2, па је заштићена од ветрова и појаве магле, што додатно доприноси лепоти бање. Као и већина бања у Србији и Сијаринска бања је лечилиште за многе болести. У односу на остале бање у Србији спада у ред мање познатих бања јер је због лоше инфраструктуре посећена углавном од стране становника југа Србије, али последњих година забележен је пораст броја посетилаца ове бање. Бања обилује изворима, а сви они не само да су јединствени по свом настанку и изгледу, већ и по колективним венчањима сваког лета.
Географски положај
Сијаринска бања се простире између 42° 46′ 23" северне географске ширине и 21° 36′ 05" источне географске дужине. Налази се на 52 км од Лесковца и 330 км од Београда, на обалама река Бањска и Јабланице, у подножју планине Гољак. До ове бање се стиже ауто - путем Београд - Ниш - Лесковац, а затим регионалним путем Лесковац – Приштина. Сијаринска бања је градско насеље. Бања је увучена у клисуру, окружена бујном вегетацијом, а клима је повољна субалпска са микро – климатским специфичностима. Простире се на 520 м надморске висине. Окружена је нископланинским масивима чије се висине крећу од 695 м (Стубица) до 1.033 м (Шанац). Вегетација овог подручја се одликује не само разноликошћу биљних врста, него и бројношћу фитоценоза као последица одређених еколошких прилика и историјског развоја флоре и фауне овог краја.
Постанак и развој
Бања датира још из времена Римљана о чему сведочи низ локалитета. Њено постојање је забележено и у средњем веку, јер се на брду изнад бање и данас стоје остаци средњевековне цркве, али се највише развија за време Турака који су у другој половини XVII века подигли зидано купатило и још два бањска објекта. Један од старих базена у лечилишту се и данас назива „Римски базен“. Шездесетих година XIX века Бања је имала два купатила – за жене и мушкарце и у њој се налазио чардак Саид паше. После ослобођења Србије 1878. године примитивно уређена и запуштена Сијаринска Бања је обновљена. У њој су се лечили официри и војници. Тада је у лечилишту постојала и амбуланта. Пред краj XIX века изграђено је купатило са два базена, пошто су „сијаринске терме биле цењене у народу“. 1906. године у њој су изграђени „Ацини конаци“ и „Мазнићеви конаци“ са 20 одељења и кафаном у приземљу. Тада је Бања иимала пекару, месарницу и бакалницу. „мазнићеви конаци“ су најстарија очувана приземна зграда балканског типа у Бањи.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET