Pojmovno određenje turizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojmovno određenje turizma". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Висока пословна школа струковних студија
Лесковац
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Менаџмент туризма и угоститељства
Тема: ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ТУРИЗМА
Ментор: Студент:
др Саша Сарић Анита Цојић
туризам и угоститељство
Бр. Индекса: 11345/10
Лесковац, 2012 год.
САДРЖАЈ:
I ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ТУРИЗМА 3
I 1. Пословна структура 3
I 2. Етимолошки корени 6
I 3. Исконска одређења 7
I 4. Научна и практична вредност дефиниција туризма 9
ЛИТЕРАТУРА 11
I ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ТУРИЗМА
I 1. Пословна структура
Прво старање "Менаџмента услуга у туризму" је да се објасне и систематизују основни појмови и категорије којима се туризам одређује као транспродуктивна пословна област. Транспродуктивност туризма као поља бизниса проистнче из његове пословне и ционе структуре. Ради će o једном од најхетерогенијих савременог света, који евапорише природне, антропогене, економске, социјалне, политичке, културне, етнолошке, здравствене, спортске, рекреативне, религијске, информатичке, комуникационе, и еколошке системе.
Са становишта менаџмента, интегрална матрица сa структуре туризма може се презентовати по неколико критеријума, као што су:
• КРИТЕРИЈУМ ПРИВРЕђИВАЊА
• КРИТЕРИЈУМ ПРОИЗВОДНОСТИ
• КРИТЕРИЈУМ ДОМИЦИЛНОСТИ И
• КРИТЕРИЈУМ ОБУХВАТНОСТИ
Наведени критеријуми конципирани су по моделу бифуркације којим се, са истог изворишта, туристички токови разводе у два комплементарна слива. Ови сливови представљају пословне целине туризма које се међусобно разликују по комерцијалним, технолошким, организационим, кадровским и комуникационим специфичностима. Извориште из кога се изливају сви токови туризма јесте потрошња, односно туристи са њиховим слободним временом, и средствима.
a) Начело ПРИВРЕЂИВАЊА конституише туризам као систем привредних и непривредних субјеката којима су иотребе туриста заједничко извориште функционисања. Анатомски се овај систем може представити као плућа, где душник, илити једњак, симболизује туристичке потребе које се увлаче у плућна крила. Једно плућно крило представља привредне, a друго непривредне субјекте
туризма.
Сл. 1. Графички приказ туризма као транспродукчивног
система прнвредних и непривредних субјеката
б) Начело производности дефинише туризам као конгломерат производних и непроизводних субјеката које повезују потребе туриста и њихова потрошња. Моделом бифуркације овајконгломерат може се представити кроз две скупине субјеката. Једну чине произвођачи материјалних добара за потребе туриста, a другу даваоци туристичких услуга.
Сл. 2. Графички приказ туризма као конгломерата
производних и услужних делатности
в) Начело домицила одређује туризам као двовалентно јединство иницијативних и рецептивних елемената. У скупину иницијативних спадају сви они субјекти који мотивишу, информишу, подстичу, организују и снабдевају туристе у местима њиховог сталног боравка. Рецептивни су сви они који прихватају и опскрбљују туристе за врсме њиховог боравка или пропутовања кроз дата подручја, у којима се туристичка кретања, односно туристичка потрошња, одвијају.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET