Klima Japana kao tursticka vrednost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Klima Japana kao tursticka vrednost". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Nišu
Prirodno – matematički fakultet
KLIMA JAPANA KAO TURISTIČKA VREDNOST
Seminarski rad
Predmet : Klimatologija u turizmu
Niš, 2012.
Sadržaj
Uvod 3
1. Položaj Japana 5
2. Geografske odlike Japana 6
3. Klimatske karakteristike 7
3.1 Prosečne temperature 9
3.2 Turističke odlike klime Japana 10
3.2.1 Prolećna sezona 10
3.2.2 Letnja sezona 10
3.2.3 Jesenja sezona 11
3.2.4 Zimska sezona 11
4. Hidrografske karakteristike 11
Zaključak 14
Literatura 15
Uvod
Zemlja izlazećeg Sunca »Nippon«, kako je njeni stanovnici nazivaju, ili zemlja na kraju sveta, misteriozni i bogati »Zipang«, kako su je stolećima narodi Eurazije u pričama zamišljali, ima krupnu ulogu u životu savremenog čovečanstva. Osamdeset milion a žutih ljudi na ostrvu , državni i ekonomski organizam, koji je zauzeo mesto među prvim velesilama sv eta. Toj činjenici, koja već sama po sebi pobuđuje interes, valja dodati još neke. Japansko ostrvo je izloženo čestim i katastrofalnim potresima, vulkanskim erupcijama i razornim vetrovima, a u pogledu prirodnih bogatstava, čini najsiromašniji deo Dalekog Istoka. Pa ipak je na njemu, malom, siromašnom i opasnom po život ljudi, izrasla država, koja je od jedne zaostale i izolov ane azijske zemlje, feudalnog tipa, u vrlo kratkom roku dostigla visok domet kapitalističkog razvitka. Treba istaknuti i to, da su industrijsku i vojnu velesilu svetskih razmera izgradili ovde ljudi obojene kože, prvi između obojenim rasama čovečanstva, i oborili mit o belom čoveku kao jedinom mogućem nosiocu viših oblika moderne civilizacije.
Do završetka Drugog svetskog rata, 1945 g., Japan je bio veliko imperijalističko carstvo. Jezgro carstva činio je pravi ili stari Japan, sa svoja četiri velika ostrva: Hokaido, Nipon, Šikoku i Kiušiu, na kojima živi japanski narod. Do u predvečerje Drugog svetskog rata, 1939 g., Japan je osvajalačkim ratovanjima stekao prostrane teritorije na azijskom kopnu i po pacifičkim ostrvima, podvrgao ih svojoj vla sti i eksploataciji. Neki od njih postali su sastavni deo carstva. To su bili: Kurili (od g. 1875), Riu-kiu (od g. 1879), Formoza (od g. 1895), Liautung i južni deo Sahalina (od g. 1905), i Koreja (od g. 1910). Posle Prvog svetskog rata dobio je Japan od tadašnjeg Društva naroda, kao nagradu, zbog učestvovanja u ratu protiv Nemačke, na upravu dotadašnje nemačke kolonijalne posede, pacifička ostrva: Mariane, Karoline, Maršalske i Palau. Između dva svetska rata prigrabio je od Kine Mandžuriju, od koje je stvorio satelitsku državu (1932 g.), i Dž-ehol (1933 g.), a zatim okupirao prostrane i bogate oblasti severne Kine (posle 1937. g.). Tokom Drugog svetskog rata, u koji je Japan ušao kao savezni k fašističkih sila, privremeno je osvojio: Filipine i Indonezijska ostrva , Indokinu, Malaju i Burmu. Ali, poraz u Drugom svetskom ratu sveo je granice carstva na stari ili pravi Japan, koji je čisto japanska nacionalna teritorija. Sve je drugo, stečeno još od g. 1875., Japan je izgubio.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET