Bela Crkva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bela Crkva". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


I УВОД
1.1. ПОЛОЖАЈ БЕЛЕ ЦРКВЕ
Бела Црква (румунски -Biserica Albă, немачки - Wesskirchen, мађарски - Fehértemplon) је градић јужног Баната, познат по својим језерима и парковима, старим улицама и фасадама у барокном стилу, цвећу, домаћој кухињи (одлични рибљи специјалитети), пријатној клими, чистом ваздуху, љубазним мештанима, културно-историјском наслеђу и бројним туристичким манифестацијама. Ако идете из Београда маршрута је следећа : Београд- Панчево-Баваниште–Ковин- Гај- Шумарак- Дубовац- Врачев Гај, ту се пут рачва; десно се иде за Банатску и Стару Паланку, а лево за Белу Цркву. Укупно 96 km од Београда, тј. око 90 мин. вожње аутомобилом. Овај пут омогућује затварање кружног путовања кроз јужни Банат, јер је повратак могућ преко Уљме и Владимировца. Овде морамо истаћи релативно слабу повезаност јужног Баната и Срема, јер се из једне у другу регију мора путовати преко Београда и Панчева. Од међународног пута Београд- Темишвар, код Уљме се одваја асвалтни пут према Белој Цркви, која се налази недалеко од границе према Румунији. Иако има периферни положај, општина је релативно добро повезана са суседним општинама. Саобраћајна повезаност огледа се у мрежи регионалних и магистралних путева, међународним граничним прелазом Калуђерово, најстаријом железницом на Балкану из 1856. год., воденим саобраћајницама Дунавом, хидросистемом Дунав – Тиса – Дунав, као и аеродромом Ц категорије.
Изградњом моста преко Дунава између Ковина и Смедерева дошло је до осетног преусмеравања туристичких токова. Поменути мост омогућује туристичка путовања једним правцем у одласку, а другим у повратку, чиме се постиже већа дисперзија туристичких кретања. Осим тога, туристичка контрактивна зона јужног Баната и туристичка дисперзивна зона Смедерева добиле су нове границе. Прва се проширила на југ, а друга на север. Прожимање контрактивне са дисперзивном зоном омогућило је повећање туристичког промета, који је углавном био излетнички и транзитни.
II ПРИРОДНО- ГЕОГРАФСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
2.1. РЕЉЕФ
Бела Црква је центар истоимене општине (353 km²) која заузима крајњи југоисток Војводине. Географске координате су 44º53´37˝ и 44º54´28˝ сгш, и 21º24´48˝ и 21º26´28˝ игд. Рељеф општине је изразито равничарског карактера, осим дела према Румунији где се равница завршава обронцима Карпата.У белоцркванској општини могу се издвојити следеће геоморфолошке целине: Банатска пешчара, лесна зараван (110m), абразиона тераса, лесна тераса (70m), дно Белоцркванске котлине, Калуђеровачка котлина и алувијалне равни Нере, Дунава и Караша. Банатска пешчара се пружа својим југоисточним делом у општини Бела Црква. У северозападном делу општине налази се пешчана греда- Велика хумка (150m), која се простире од Дупљаје у долини Караша до Белоцркванске котлине. У југозападном делу налази се део ниске пешчаре, који се поступно спушта у алувијалну раван Дунава. Од микро облика јављају се дине од еолског песка, дине од еолског леса и песковитог леса, лесни одсеци и међудинске депресије.
Бела Црква лежи на надморској висини од 89,5m у плодној и винородној котлини, која је спуштена између Вршачких планина на северу, Карпата на истоку, до Дунава на југу, а широко је отворена према Панонској низији у правцу запада. Ветрови су у котлини навејали лес и песак. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток- северозапад.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET