Telekomunikacioni servisi, industrijalizacija i outsourcing | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Telekomunikacioni servisi, industrijalizacija i outsourcing". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Saobraćajni Fakultet Univerziteta u Beogradu
smer za telekomunikacioni saobraćaj i mreže
Seminarski rad
iz predmeta
“Novi komnikacioni servisi”
Tema:
Telekomunikacioni servisi, industrijalizacija i outsourcing
Maj, 2009.
Telekomunikacioni servisi, industrijalizacija i outsourcing
Univerzalna mreža i pametni uređaji, novi telekom servisi i evolucija korisničkog interfejsa
Telekomunikacione usluge se najčešće odnose na komunikaciju korisnik-korisnik ili korisnik-informacija. Pored ovih, razvija se potpuno novi spektar primena telekomunikacionih servisa u pogledu komunikacije, kao što su korisnik-okolina, korisnik-uređaj, uređaj-uređaj, koji uključuje veliki broj novih pametnih uređaja, bez obzira da li se oni nose, oblače, kreću ili su fiksirani u nekom okruženju. Ovi uređaji su postali posebno značajni zbog njihove “pameti”, jer su postali umreženi, a mogućnost međusobne interakcije je uvećana postojanjem različitih senzora i mogućnošću samostalnog izvršavanja zadataka (aktuatori), a ne samo procesiranjem i skladištenjem informacija. Oni najavljuju novu eru informacionih i komunikacionih tehnologija, tako što polako stvaraju ogroman i široko rasporostranjen «internet uređaja» i pružaju neočekivane mogućnosti omogućavajući lokalnu i udaljenu interakciju sa korisnicima, uređajima i deljenim softverom. U telekomunikacionoj industriji se predviđaju dva moguća komplementarna smera u kojima će se kretati razvoj. Prvi se odnosi na uređaj-uređaj komunikaciju, koja je podržana istraživanjima u senzorsko-izvršavačkim mrežama. Drugi smer se odnosi na obogaćivanje i unapređenje korisničkih interfejsa prema već postojećim aplikacijama. Kratkoročno gledano, unapređenje korisničkog interfejsa je podržano postojanjem i razvojom novih pametnih uređaja, a dugoročno, povezivanjem svih pametnih uređaja u jedan «pametni prostor».
Pametni uređaji i univerzalna mreža
Tri pravca ICT-a:
Ključni koncept Ključni uređaj Ključna tehnologija Procesiranje PC Mikoelektronika Pristup Internet, CD-ROM Fotonika, optika Interakcija Pametni uređaji MEMS (senzori, aktuatori)
Pogled na ICT kroz vreme:
1980-te:
Osnovna tehnologija: mikroelektronika
Osnovna prednost: procesirajuća snaga zasnovana na silikonu
Osnovna ograničenja: protok
1990-te:
Osnovna tehnologija: optika
Osnovna prednost: bežični prenos
Osnovna ograničenja: kašnjenje
2000-te:
Osnovna tehnologija: MEMS, nanotehnologija
Osnovna prednost: mogućnost interakcije između fizičkog i digitalnog sveta
Osnovna ograničenja: ljudsko vreme i održavanje pažnje
Novi spektar primena telekomunikacionih servisa
Telekomunikacioni servisi imaju različite primene koje se mogu okarakterisati krajnjum instancama kojima servis pristupa. Međuljudska komunikacija je prvi motiv stvaranja telekomunikacija uopšte. Međusobna interakcija korisnik-korisnik je i danas ostala jedna od ključnih primena telekomunikacionih uređaja i servisa. Zatim je na red došla nova primena telekomunikacija, koja je počela omasovljavanjem radiodifuznih sistema prenosa, a u novo doba se razvila u potpuno novom smeru, kroz internet. Taj oblik podrazumeva odnos korisnika i neke skladištene informacije koju on preuzima. Najnoviji spektar primena telekomunikacionih servisa se neće baviti isključivo odnosom korisnik-korisnik, niti korisnik-skladištena informacija, već će biti usmeren na odnos između samih uređaja. Baviće se načinom na koji mrežni uređaji interaguju, ali u interesu ljudi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET