Digitalni sistemi upravljanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Digitalni sistemi upravljanja". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. Struktura digitalnog sistema upravljanja i proces odabiranja
U diskretnom postupku obrade i prenosa signala se najpre diskretizuje ili kvantuje po nivou i/ili po vremenu, pa se zatim obrađuje i prenose samo diskretne (kvantovane) vrednosti signala. U procesu kvantovanja po nivou kontinualni signal se zamjenjuje sumom unapred zadatih vrednosti koje kontinualan signal dostiže u proizvoljnim trenutcima (sl. 1.a). U kvantovanju po vremenu vremenski intervali (intervali odabiranja) se unapred fiksiraju, pa se zatim kontinualni signal u procesu kvantovanja zamenjuje povorkom diskretnih vrednosti (odbiraka) koje signal poprima u trenutcima odabiranja (sl. 1.b.). Kao što je pokazano na sl. 1.(c), u procesu kvantovanja i po nivou i po vremenu kontinualan signal se zamenjuje povorkom fiksiranih diskretnih nivoa najbližim vrednostima kontinualnog signala u trenucima odabiranja.
Sl. 1. Tipovi kvantovanja: a) po nivou, b) po vremenu i c) po nivou i vremenu
Kada je reč samo o diskretnim sistemima automatskog upravljanja, tada se oni mogu razvrstati u tri kategorije: relejne, impulsne i digitalne. U relejnim se kvantovanje signala vrši samo po nivou, u impulsnim - po vremenu, a u digitalnim – i po nivou i po vremenu.
Kvantovanje po nivou se postiže relejnim elementom čiji izlaz može poprimati neke unapred fiksirane nivoe. U prostijim, ali najčešće sretanim slučajevima, broj takvih nivoa je dva ili tri. Kada se broj zadanih nivoa povećava i razlike između njih smanjuju, relejni sistem se sve više približava kontinualnom.
U impulsnim sistemima se kvantovanje po vremenu vrši odabiračem, koji se može tretirati kao tip impulsnog modulatora. Na ulaz odabirača se dovodi kontinualan signal, a na izlazu se dobija povorka impulsa (odbiraka) u trenutcima odabiranja koji se ponavljaju periodom odabiranja T (sl. 1.b). Pri tome, odbirci su jednaki vrednostima ulaznog signala u trenutcima odabiranja.
U digitalnom sistemu se kvantovanje i po nivou i po vremenu postiže amplitudno-kodovanim modulatorom ili specijalnim digitalnim uređajem, na primjer, A/D konvertorom. Teorijski posmatrano, prisustvo kvantovanja po nivou čini sistem nelinearnim. Naime, pri malom broju kvantnih nivoa, kada je kvantovanje po nivou dominantno, digitalni sistem poprima svojstva relejnog. Ali, kada je broj kvantnih nivoa dovoljno veliki, tj. tamo gdje je Δ y mali, tako da su kvantovani odbirci približno jednaki vrednostima kontinualnog signala u trenutcima odabiranja, digitalni sistem poprima dominantna svojstva impulsnog i sa stanovništva diskretizacije se može praktično smatrati linearnim. Kada se u ulozi impulsno – kodovanog modulatora nalazi A/D konvertor, njegov ulaz je kontinualan signal, a izlaz – povorka brojnih vrednosti (digitalni signal) ulaznog signala u trenucima odabiranja 0, T, 2T... (sl. 1.c). Tačnije, na svom izlazu A/D konvertor daje brojne vrednosti odbiraka u binarnom kodu, odnosno povorku digitalnih reči dužine izlaznog registra konvertora.
1.1. Proces odabiranja i zadrške
U digitalnom sistemu diskretizacija kontinualnog signala inherentno sadrži dve operacije: proces odabiranja i zadrške. Ako se diskretizacija vrši i po nivou i po vremenu i kvantovani odbirci ne menjaju (zadržavaju) do sledećeg trenutka odabiranja, tada se rezultat procesa odabiranja i zadrške može predstaviti kao na sl. 2., gdje je kontinualan signal koji se diskretizuje, a je digitalni signal čije su vrednosti konstantne između dva sukcesivna trenutka odabiranja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET