Tehnološki proces pri proizvodnji aluminijuma i izvori zagađenja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tehnološki proces pri proizvodnji aluminijuma i izvori zagađenja". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
Увод 2
1. Појава алуминијума 3
2. Oсобине алуминијума 3
3. Технолошки поступци за добијање алуминијума 4
3.1. Бајеров поступак за добијање глинице 5
3.1.1. Припрема боксита 7
3.2. Разблаживање аутоклавне пулпе 7
3.3. Одвајање фаза 8
3.4. Разлагање алуминатног раствора 9
3.5. Упаравање алуминатног раствора 9
3.6. Електролиза глинице 10
3.7. Технологија електролитичког добијања алуминијума 10
3.8. Рафинација алуминијума 11
4. Извори загађивања при производњи алуминијума 12
Закључак 14
Литература 15
Увод
Алуминијум је најзаступљенији метал на Земљи. У односу на друге елементе, по количини, налази се на трећем месту, одмах иза кисеоника (47%) и силицијума (28%). Због своје реактивности, не постоји као "самородни" (слободан) метал, већ је тесно повезан са другим елементима па се већина његове масе на планети налази се у алуминосиликатима. Многи минерали који садрже алуминијум спадају у драго или полудраго камење. Налази се и у минералима који имају индустријску примену, као што су: боксит (Al2O3), лискун (K2H4Al6Si6O24), алумосиликат зеоли... Алуминијум је сребрнасто сјајан и лаган метал, око три пута тежи од воде и отприлике исто толико лакши од гвожђа или бакра. Електропроводљивост му је врло висока. По тој особини налази се одмах иза сребра и бакра. Изузетно је истегљив и може да се извуче у жицу дужине преко 1000м, тежине само 27 гр. Једини недостатак му је мала чврстоћа. Тај недостатак је решен додавањем других метала, чиме су добијене легуре изванредних особина. Мада је врло реактиван, веома је отпоран на корозију - на ваздуху се одмах прекрије опном оксида дебљине 0,0001 мм , која га штити од даље оксидације . Дебље и чвршће опне могу да се добију електрохемијским поступком анодне оксидације, што се назива "анодизинг". Чист алуминијум рефлектује 90% светлости која падне на њега, и то не само видљивог већ и ултраљубичастог и инфрацрвеног дела спектра. Алуминијум и његове легуре користе се у разним гранама индустрије. Уз ваздухопловство, ту је производња аутомобила и камиона, вагона и бродова, израда ракета, сателита и свемирских станица... Лагане металне конструкције у грађевинарству данас се не могу замислити без алуминијума. Прехрамбена индустрија је такође важан корисник овог метала јер је познато да он не уништава витамине у намирницама. Огледала највећих телескопа прекривена су танким слојем алуминијума , а произведена је и специјална тканина прекривена алуминијумом, која зими греје а лети хлади, у зависности од тога како је окренута. Пеноалуминијум је материјал добијен специјалним поступком - веома је чврст и пет пута лакши од воде. Осим примене алуминијума и његових легура у индустрији, веома се користе и његова једињења. Алумунијум сулфат је неопходан у процесу пречишћавања пијаће воде и у производњи папира. Синтетички алуминијум оксид - корунд, због своје велике тврдоће, употребљава се за брушење, сечење и полирање. Посуде од алуминијум оксида употребљавају се за топљење метала пошто им је тачка топљења веома висока (преко 2000 степени). Алумосиликати, познати под називом зеолити, имају велику улогу у измени јона па се употребљавају у индустрији детерџената, минералних ђубрива, пречишћавању гасова, воде и органских једињења.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET