POstupci proizvodnje kože | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "POstupci proizvodnje kože". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU
TEHNOLOŠKI FAKULTET ZVORNIK
KATEDRA ZA HEMIJSKU TEHNOLOGIJU
ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA II
Postupci proizvodnje kože
SEMINARSKI RAD
ZVORNIK, 2011. god.
SADRŽAJ
1. UVOD…………………………………………………………...……… 2
2. GRAĐA I HEMIJSKI SASTAV KOŽE….…………………………. . 2 3. HEMIJSKA STRUKTURA KOLAGENA………………………….... 3
4. PRERADA KOŽE……………………………………………………… 4
4.1 Priprema kože za štavljenje……………………...……………...… 4
4.2. Mehanička priprema kože…………………………….................... 5
4.3. Močenje………………………………………………..................... 5
4.4. Labavljenje dlake i luženje……………………………………....... 6
4.5. Otkrečavanje……………………………………............................. 7
4.6. Nagrizanje (bajcanje)…………………………………................... 8
4.7. Zakiseljavanje…………………………………………………...… 9
5. ŠTAVLJENJE………………………………………………………….. 10
5.1. Mineralno štavljenje......................................................................... 10
5.2. Aromatska sredstva za štavljenje...................................................... 14
6. POSTUPCI ZAVRŠNE OBRADE KOŽE…..………………………... 15
7. LITERATURA…………………………………………..……………. … 16
1. UVOD
Koža još od davnih vremena predstavlja važnu sirovinu za izradu obuće i odeće. Koža se danas primenjuje i za izradu galanterije (tašne, koferi itd.), nameštaja, raznih vrsta prenosnih kaiševa itd. Razvoj tehnologije polimernih materijala omogućio je delimičnu zamenu prirodne kože nizom jeftinijih veštačkih materijala. Veštački materijali, međutim, još uvek nemaju sve dobre osobine prirodne kože.
Glavnu sirovinu za kožarsku industriju predstavlja koža domaćih životinja, u našoj zemlji prvenstveno goveda i teladi, a u nešto manjoj meri konja, ovaca, jaganjaca i svinja. U svetu se, osim navedenih, koristi i koža drugih sisara i gmizavaca.
Koža se ne upotrebljava u neprerađenom obliku. Različitim postupcima perade, koji mogu da se grupišu u fizičko-hemijske i mehaničke, sirova koža se oplemenjuje i dobija osobine značajne za određenu namenu.
2. GRAĐA I HEMIJSKI SASTAV KOŽE
Na poprečnom preseku sveže sirove kože, prikazanom na slici 1, razlikuju se tri osnovna sloja: pokožica ili epidermis, srednji sloj korijum (kožno tkivo) i potkožni sloj ili mesina.
Slika 1 - Poprečni presek kože
Epidermis sačinjavaju dva sloja ćelija. Ćelije na samoj površini izumiru i uklanjaju se perutanjem. Izumrle ćelije se nadoknađuju razmnožavanjem ćelija iz donjeg sloja epidermisa.
Korijum se sastoji od vlakana belančevina, koje su u spoljnjem delu korijuma rastresite i ispresecane korenima dlaka, znojnim i lojnim žlezdama, kao i krvnim sudovima. U unutrašnjem delu korijuma kolagenska vlakna su gusto isprepletana i povezana drugim tkivima.
Mesina je sastavljena od masnog tkiva, protkanog krvnim sudovima i nervima. Mesina štiti unutrašnjost organizma od mehaničkih povreda i nepovoljnih temperaturnih uticaja okoline.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET