Izbor i priprema sirovina u pekarstvu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izbor i priprema sirovina u pekarstvu". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

POLJOPRIVREDNA ŠKOLA
R. JOVANOVIĆ – SELJA, PROKUPLJE
MATURSKI RAD
IZBOR I PRIPREMA SIROVINA U PEKARSTVU
Prokuplje, 2012. godine
Sadržaj
Uvod 3
Značaj, podela i rasprostranjenost žita 4
Značaj žita 4
Podela žita 4
Rasprostranjenost žita 4
Fizičke karakteristike zrna žita 5
Zdravstvena ispranost pšenice 7
Industrijska upotreba žitarica 8
Prerada žitarica 9
Mlevenje 10
Ljuštenje zrna 10
Hidrotermička obrada 10
Mokra prerada zrna 10
Zaključak 11
Literatura 12

Uvod
FIAT PANIS (beja bude hleba) je moto Svetske organizacije za ishranu naroda (FAO), što jasno govori o značaju žita i hleba za život ljudi. Jer, hleb je bio, jeste i biće istovremeno simbol i siromaštva i bogatstva jednog čoveka i jednog naroda. O žitu i hlebu su pesnici pevali pesme, a zbog hleba su vodili ratovi i dizale revolucije.
Proizvodnja i prerada pšenice i proizvodnja hleba poznati su već 6000 godina, a načini proizvodnje su se vekovimamenjali i usavršavali tako da se danas brašno i hleb proizvode na savremenim mašinama koje omogućuju dobijanje kvalitetnih proizvoda.
Da bi se ovladalo savremenom tehnologijom brašna, hleba i testenina i ostalih proizvoda od brašna, neophodno je osnovno poznavanje prirodnih nauka, prvenstveno fizike, matematike, biologije, organske hemije i biohemije.
Značaj, podela i rasprostranjenost žita
Značaj žita
Zbog svog hemijskog sastava, relativno jednostavne prerade i mogućnosti dugotrajnog čuvanja, žita imaju dominantnu ulogu u ishrani stanovništva svih zemalja sveta. Ona učestvuje u ishrani ljudi, u zavisnosti od životnog standarda, sa 25 do 80%, a pored toga se koriste i kao stočna hrana. U nerazvijenim zemljama žita su jedini izvor energije potreban za život ljudi. U razvijenim zemljama, gde se prioritet u ishrani daje belančevinama životinjskog porekla, ona su samo dopunahrani, a sa razvojem „makrobiotičke“ ishrane u tim zemljama ona ponovo postaju značajna.
Podela žita
Žita ili cerealiae, u botaničkom smislu, pripadaju familiji trava – Gramineae. Za ljudsku i stočnu hranu koriste se sledeći rodovi žita: pšenica – Triticum, raž – Secale, ječam – Hordeum, ovas – Avena, kukuruz – Zea mays, proso – Panicum i pirinač – Oryza. Za ljudsku ishranu se koristi i heljda čiji je sastav sličan žitima i koja spada u familiju trokotnica ili Polygonaceae.
Ova žita se dele na:
bela, ili prava, ili strna žita, gde spadaju pšenica, raž, ječam i ovas i
prosolika žita: kukuruz, proso, pirinač i sirak.
Prema načinu upotrebe za ljudsku ishranu, žita se dele na sledeći način:
žita koja se koriste za proizvodnju hleba, tzv. hlebna žita, gde spadaju pšenica i raž i
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET