Hidraulični, termički i difuzioni granični sloj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hidraulični, termički i difuzioni granični sloj". Rad ima 28 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Gde je što?
1. Uvod 2
1.1. Šta je granični sloj? 2
2. Hidrodinamički (brzinski) granični sloj 3
2.1. Formiranje graničnog sloja 3
2.2. Diferencijalne jednačine graničnog sloja 6
2.3. Strujanje u graničnom sloju uz uspostavljeni gradijent pritiska 8
2.4. Kuetovo strujanje 10
2.5. Strujanje oko ravne ploče 12
2.6. Strujanje između paralelnih ploča 16
2.7. Strujanje kroz cev 18
2.8. Opstrujavanje 19
3. Toplotni (termički) i difuzioni granični sloj 20
3.1. Odnos debljina graničnih slojeva pri laminarnom strujanju 21
3.2. Odnos debljina graničnih slojeva pri turbulentnom strujanju 23
4. Zaključak 27
5. Literatura 28
1. Uvod
1.1. Šta je granični sloj?
Pri strujanju fluida postoje dve bitno različite oblasti: jedna – u kojoj se nalazi samo protočni fluks i koja se nalazi u stanju ravnoteže t.j. u kojoj nema sopstvenog prenosa (njegov efekat je zanemarljiv usled efekta fluksa prinudnog proticanja) , tako da se količina kretanja, entalpija i količina (ili masa komponente A) prenose samo protočnim fluksom u izobrzinskom, izotermskom i izo koncentracionom toku; druga – koju čini fluid, koji se ne nalazi u ravnotežnom stanju i u ovoj oblasti postoji sopstveni fluks, koji je najčešće normalan na protočni fluks. Pod sopstvenim fluksom se podrazumeva prenos uspostavljen usled sopstvenog načina prenosa, t.j. ne prinudnim putem već, spontano usled razlike pritisaka, temperature i/ili kocentracije.
Često je u istom toku zastupljena i jedna i druga oblast (a samim tim i jedan i drugi fluks), pa se u tom slučaju ukupan tok može podeliti u dve oblasti:
oblast ravnotežnog stanja ; φ=0 i
oblast neravnotežnog stanja, ili granični sloj ; φ≠0.
gde je φ uopšteni sopstveni fluks.
Formiranje graničnog sloja je posledica odgovarajućeg neravnotežnog stanja u fluidu, pri čemu se mogu formirati hidromehanički, termički i li difuzioni granični sloj. Poznavanje suštine pojava prenosa zasniva se na razumevanju i interpretaciji zbivanja u graničnom sloju. Uslov prenosa u graničnom sloju, u značajnoj meri, zavise od geometrije strujanja.
Sva tri granična sloja ( hidromehanički, termički i difuzioni) su određena svojom debljinom δ i raspodelom odgovarajućih koncentracija u njima. Za svaki granični sloj je karakteristično to da je koncentracija, u njegovom početnom preseku, funkcija rastojanja od površine zida i da se menja od koncentracije uz granicu faze ci na zidu, do koncentracije c0 van graničnog sloja. Zavisnost uopštene koncentracije c od rastojanja y na pogodan način se može prikazati kao funkcija bezdimenzionih veličina:
i (1)
gde je θ bezdimenziona koncentracija, koja može biti: bezdimenziona kocentracija količine kretanja ,koja se svodi na bezdimenzionu brzinu θh; bezdimenziona kocentracija termičke energije , koja se svodi na bezdimenzionu entalpiju ili temperaturu θT ; ili bezdimenziona kocentracija komponente (A ) θA:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET