Amorfni materijali | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Amorfni materijali". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA
Seminarski rad iz Elektrotehničkih materijala i komponenti
AMORFNI MATERIJALI
Beograd, Novembar 2012. god.
Sadržaj:
Sadržaj........................................................................................2
Pojam amorfnosti.......................................................................3
Pojam viskoznosti.......................................................................4
Nastajanje amorfnog stanja.......................................................5
Primeri amorfnih materijala......................................................6
Staklo......................................................................................6
Amorfni tanki filmovi............................................................8
Sol-gel......................................................................................9
Literatura.....................................................................................10
Pojam amorfnosti
Amorfnost predstavlja osobinu materijala koja se odlikuje nedostatkom uređenog rasporeda atoma. Sa atomske tačke gledišta struktura amorfnih materijala je veoma slična strukturi tečnosti. Amorfne supstance imaju određenu uređenost čestica samo na kraćim rastojanjima, ali ne postoji uređenost u celom prostoru. Kod kristalnih supstanci postoji pravilnost u prostoru u rasporedu čestica, i jačine veza između čestica su jednake, samim tim, pri zagrevanju kristala, veze između čestica se raskidaju naglo na određenoj temperaturi, i kristali imaju tačno određenu temperaturu topljenja. S a druge strane kod amorfnih supstanci rastojanja između čestica nisu jednaka u svim delovima, zbog toga nisu jednake ni privlačne sile između pojedinih čestica, i pri zagrevanju amorfnih supstanci ne postoji nagli prelaz iz čvrstog u tečno stanje na određenoj temperaturi, već pri zagrevanju prvo omekšavaju, a zatim se tope u određenom temperaturnom intervalu.Čestice kod amorfnih supstanci su raspoređene haotično i u čvrstom stanju, sa tim što je pokretljivost čestica u tečnom stanju znatno veća.
Na slici 1 . je predstavljena uređenost atoma na malom rastojanju , za kristalnu (slika 1a) i za amorfnu supstancu (slika 1b), gde se primećujerazlika između dve pomenute strukture.
Slika 1. Šematski prikaz uređenja atoma u kristalnom i amorfnom sistemu
Vidi se da je u oba slučaja svaki atom okružen sa tri najbliža suseda,odnosno da atomi nisu nasumično raspoređeni u prostoru. Prema tome,amorfno stanje, kao i kristalno stanje karakteriše visoki stepen lokalne korelacije. Atomi se nalaze na približno istoj udaljenosti, a i uglovi međunjima su skoro isti, što je posledica postojanja hemijskih veza koje drže atome na okupu u čvrstim sistemima.
Pojam viskoznosti
Viskoznost se definiše kao sila po gradijentu brzine koji je upravan nasilu:
Amorfne suspstance imaju mnogo veću viskoznost od tečnosti i mogu zadržati jedan oblik dovoljno dugačak period vremena.
Vrednosti viskoznosti za određene supstance (Tabela 1.1.).
Voda
od 10-3 do 10-2
Vazduh
od 18*10-6 do 25*10-5
Motorno ulje
od 0.1 do 0.6
Tabela 1.1.
Nastajanje amorfnog stanja
Karakteristika amorfnih materijala (u ovom slučaju ćemo uzeti konkretan primer stakla), da nemaju određenu kristalnu strukturu doprinosi činjenici da se stakla smatraju vrlo viskoznim tečnostima. Ali,ipak samo neke tečnosti mogu formirati stakla, pa da bi se uvidela razlika mora se detaljnije posmatrati struktura stakla. Na visokim temperaturama stakla su tečnosti kao i svaka druga. Prilikom hlađenja volumen im se smanjuje zbog preuređenja atoma u niže energetsko stanje sve dok se ne postigne određena temperatura Tg, koju nazivamo temperatura ostakljivanja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET