Preventivna stomatologija-enzimi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Preventivna stomatologija-enzimi". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УВОД
Пљувачка
Пљувачка је мешавина секрета три пара великих и многих малих пљувачних жлезда, које су смештене у субмукозном слоју усне дупље и фаринкса.
Велике пљувачне жлезде су:
заушне (glandulae parotis),
подвиличнe (glandulae submandibulares)
подјезичне ( glandulae sublingvales)
Mале пљувачне жлезде,којих има од 700-1000,класификују се према локализацији на:
уснене (glandulae labials),
образне (glandulae bucales),
непчане (glandulae palatinales),
крајничне (glandulae tonzilares),
заткутњачне (glandulae retromolares),
језичне (glandulae lingvales),
ждрелне (glandulae faringeales),
гркљанске (glandulae laringis),
душничке (glandulae traheales).
Мешањем секрета из различитих извора, у самој усној дупљи, формира се мешовита или укупна пљувачка.
Заушне или паротидне пљувачне жлезде су највеће пљувачне жлезде које луче претежно серозну пљувачку. Овај тип секрета се одликује процентуално ниским садржајем муцина (високо молекуларних гликопротеина) који обезбеђују вискозитет и због чега је паротидна пљувачка слабо вискозна.
Подвиличне пљувачне жлезде луче мешовиту серомукозну пљувачку која се, због већег садржаја муцина, одликује нешто већом вискозношћу.
Подјезичне пљувачне жлезде стварају и луче мукозну пљувачку. Ова врста секрета се одликује високим садржајем муцина, па је због тога изразито вискозан.
Секреција појединих пљувачних жлезда није у сразмери са њиховом величином, односно, њиховом запремином. Доказано је да подвиличне пљувачне жлезде, иако нису по величини највеће, стварају и луче пљувачку највећим интензитетом током већег дела дана, када се лучи тзв. нестимулисана пљувачка. Овај секрет се лучи непрекидно и онда када не постоји стимулација секреције (нпр. жвакањем хране), односно у условима “мировања”. Међутим, термин нестимулисана пљувачка се не сме превише ригидно схватити, јер апсолутна нестимулисана пљувачка не постоји, нарочито за време будног стања и пуне активности коре великог мозга. Опште је познато да активност примарног центра за лучење пљувачке у продуженој мождини зависи од стања виших центара у таламусу и другим деловима коре великог мозга. Нормално нестимулисана секреција пљувачке одиграва се захваљујући минималној активности центра за саливацију у продуженој мождини, док стимулисана пљувачка настаје као резултат активације овог центра, али индиректно рефлексним путем преко бројних рецептора усне дупље који шаљу импулсе у одговарајуће зоне коре великог мозга.
Нестимулисана пљувачка се највећим делом ствара и лучи од стране подвиличне пљувачне жлезде. Наиме, 65% нестимулисане пљувачке се лучи од стране поменуте жлезде, 23% од стране заушне, а 4% припада секрету ид подјезичне пљувачне жлезде, а 8% нестимулисане пљувачке се лучи од стране малих мукозних жлезда расутих по оралној слузокожи. Овај секрет се лучи у релативно малој количини (просечно 0.3 ml/min).
Пљувачка, која се лучи у условима стимулације бројних рецептора усне дупље, назива се стимулисана пљувачка и овај секрет се лучи у знатно већој количини (1.5 до 2.0 ml/min), за разлику од нестимулисане пљувачке. Највећи допринос лучењу стимулисане пљувачке припада највећој пљувачној жлезди – заушној, која за релативно кратко време може да створи велику количину секрета, јер због своје величине има и највећи капацитет. Допринос заушне пљувачне жлезде лучењу стимулисане пљувачке износи преко 50%.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET