Statističko zaključivanje-testiranje hipoteze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Statističko zaključivanje-testiranje hipoteze". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
У НИШУ
Семинарски рад из предмета:
Статистика
Тема:
Статистичко закључивање-тестирање хипотезе
Студенти: Професор:
Ниш, Јул, 2010.
Садржај:
Увод 3
1.Тестирање хипотезе 4
1.1 Тестирање хипотезе о аритметичкој средини основног скупа 6
 
2.Процена пропорције основног скупа 8
Закључак 9
Литература 10
Увод
Струке, које своје нове закључке претежно изводе из података, у правилу полазе од узорка испитаника. На узорку се изводе мерења, с резултатима тих мерења се рачуна, добијају се информације у облику аритметичких средина, варијанти, пропорција и сличног, а онда се добијено жели проширити на популацију из које је узорак узет. Хипотеза знања представља нагађање, наслућивање и предпоставке које мотивирају истраживање. Из ове хипотезе, односно хипотезе истраживача (која је у правилу афирмативна) изводи се статистичка хипотеза. Статистичка хипотеза исказује се на начин да може бити вреднована статистичко-аналитичким поступцима. Статистичка хипотеза математички је израз који представља полазну основу на којој се темељи калкулација статистичког теста.
Тестирање хипотезе је статистички поступак којим се одређује да ли и колико поуздано расположиви подаци подупиру постављену претпоставку. Тестирање хипотеза, односно тестирање значајности у основи је поступак квантификације импресија о специфичној хипотези.
1.Тестирање хипотезе
 
Статистичка хипотеза је тврдња о величини параметра или о распореду популације чија се вероватност испитује помоћу случајног узорка. Поступак или правило којим се долази до одлуке о прихваћању или неприхваћању тврдње на темељу података из случајног узорка назива се тестирањем случајних хипотеза. Статистички тестови дијеле се на параметарске и непараметарске. При провођењу параметарских тестова узима се да су познати облик и карактеристике дистрибуције нумеричке варијабле у основном скупу. Непараметарски тестови то не захтевају, а примењиви су и када подаци нису вредности нумеричке варијабле, већ су нпр. модалитети ранг-варијабли. Сваки поступак тестирања полази од нулте хипотезе и алтернативне хипотезе. Садржај хипотеза одређује истраживач, а садржај алтернативне хипотезе увек је противреч садржају нулте хипотезе. Суд који извире из одлуке о прихваћању или не прихваћању нулте хипотезе је категоричан, јер се одлука доноси на темељу вредности из случајног узорка односно дела података. Стога се у поступку одлучивања могу појавити две врсте погрешака : погрешка типа I и погрешка типа II. Погрешка типа I почини се када се одбаци истинита нулта хипотеза. Прихвати ли се нулта хипотеза иако је лажна, почини се погрешка типа II .
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET