Mere varijacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mere varijacije". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Мере варијације или дисперзије 4
2. Апсолутне мере варијације 5
3. Релативне мере варијација 11
Закључак 12
Литература 14
Увод
Статистичке табеле су полазна основа за истраживање правилности и законитости посматраних појава. Статистичке серије структуре и временске серије садрже мноштво података који дају јединствену и прегледну структуру скупа који изучавамо. Статиастичари настоје да их замене једним или одређеним бројем нумеричких карактеристика које описују цео скуп. Посматрњем статистичких серија структуре могу се запазити одређене правилности, на пример, одређене вредности су учестале, док одређене вредности се мало појављују. У циљу добијања детаљнијих информација о емпиријским статистичким серијама структуре користе се :
мере централне тенденције (средње вредности)
мере варијације (дисперзије)
мере асиметрије и мере спљоштености.
То су параметри који пружају основне информације о локацији, варијацији и облику једне емпиријске статистичке серије података.
1. Мере варијације или дисперзије
Помоћу средњих вредности даје се карактеристика вредностима обележја која су варијабилна. Та замена је више или мање успешна зависно од тога колика су одступања појединачних вредности од средње вредности. Према томе, варијације отежавају успешно проучавање појава и феномена. Што је варијација већа то је средња вредност мање репрезентативна и обрнуто. Тако су, на пример, познати случајеви серија које имају исту аритметичку средину а различит варијабилитет вредности обележја. Због тога се поред средњих вредности уводе мере варијације или мере дисперзије. То су показатељи варијације (дисперзије варијабилитета) од средње вредности. Одступање сваке појединачне вредности од средње вредности зове се девијација, а одступање свих вредности од средње вредности је дисперзија.
Варијације вредности обележја у великој мери отежавају успешно проучавање појава и феномена. Код распореда фреквенција мања варијација значи већу концентрацију вредности обележја око средње вредности, значи бољу централну тенденцију. Средња вредност код серија са мањим варијабилитетом вредности више одговара свом основном циљу. Средње вредности нису довољне карактеристике скупа јер може се наићи на серије са истом аритметичком средином а различитим ватријабилитетом вредности обележја. Поред средњих вредности уводе се мере варијације вредности или мере дисперзије (распршености). Показатељи варијација ( дисперзије-варијабилитета) вредности обележја називају се мере варијације. Као и средње вредности, мере варијације могу се поделити на позиционе и израчунате. Од позиционих мера варијације најчешће се користи размак варијације и интерквартилна разлика, мада постоје и друге мере. Поред тога, мере варијације деле се на:
апсолутне и
релативне мере
Ако се исказују у апсолутном износу називају се апсолутним мерама варијације и зависе од јединице мере.
Апсолутне мере варијације су:
размак варијације
варијанса, стандардна девијација
средње апсолутно одступање (средња девијација).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET