Indeksi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Indeksi". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Индексни бројеви 4
1.1. Агрегатни (групни) индекси 5
1.1.1. Непондерисани групни индекси 6
1.1.2. Пондерисани групни индекси 6
1.2. Индивидуални индекси 11
1.2.1. Ланчани индекси 11
1.2.2. Индекси на сталној бази или базни индекси 12
2. Обухватност и примена индексних бројева 13
Закључак 15
Литература 16
Увод
Индивидуални индекси могу бити ланчани (верижни индекси с промјенљивом базом ) и базни (индекси са сталном базом ). Групни индекси деле се на групне индексе цена , групне индексе количина и групне индексе вредности . Групни индекси имају посебну улогу у динамичкој анализи економских појава . Израчунавају се помоћу метода агрегата (агрегатни облик индекса ) или помоћу метода просечних односа који се темеље на индивидуалним индексима и припадајућим пондерима .
Приликом рачунања скупних индекса цена могу се користити сталне количине базног раздобља (Ласпеyресов индекс количина ) или сталне количине текућег раздобља (Пашеов индекс количина ). Аналогно , пригодом рачунања групних индекса количина могу се користити сталне цене базног раздобља (Ласпеyресов индекс количина ) или сталне цене текућег раздобља (Пашеов индекс количина ). Фишеров идеални индекс је геометријска средина два групна индекса : једног с пондерима из базног и другог с пондерима из текућег раздобља.
1. Индексни бројеви
Помоћу временских серија прате се друштвене појаве а посебно економске које се током времена више или мање мењају . Те временске серије представљају низове података о величини посматраних појава у сукцесивним временским интервалима . Како се варијације посматрају у функцији времена то се са статистичког прелази на динамички аспект посматрања . Временске серије се посматрају као емпиријске функције које изражавају зависност појаве од времена,па се време узима као независна променљива а величина појаве чије се кретање прати као зависна променљива или функција . Зато оригиналним подацима можемо временске серијеприлагодити једном облику математичке функције која у конкретном случају изражава закон развитка те појаве . У зависности од циља истрживања и природе појаве , фактор време које се обухвата може се посматрати у дужим временским или краћим временским јединицама и то по годинама , деценијама , или данима , недељама , месецима , тромесечјима и полугодиштима . За појаве које су релативно стабилне и чија се структзра релативно споро мења ( становништво , национални доходак ) користе се годишњи интервали као временске јединице . За појаве које су динамичније (извоз ,увоз , цене ) узимају се временске јединице као месечни или тромесечни (кваратални ) интервали . Да би се дошло до исправних закључака о динамици посматраних појава и фактора који их опредељују , временске серије морају да буду хомгене-састављене од упоредних података . Значи , да иста појава мора да буде дефинисана и мерена на исти начин за све време њеног посматрања . Могу се упоређивати само подаци који се односе на исте временске јединице . У извесним случајевима неупоредиви подаци могу се прегруписати –прерачунати у серије упоредивих података . Подаци малих група или малих територијалних јединица могу се сабирањем груписати у веће текуће цене прерачунати у сталне и сл . Уколико то није могуће компарација недовољно упоредивих података не мож се вршити без одговарајућих ограничења уз већи или мањи ризик у доношењу погрешних закључака . Када се пореде промене неког обележја , да би се добио одговор на питање колико се једна вредност променила у односу на другу , као мера промене мора се користити величина која даје потпуну информацију о промени , без обзира на природу обележја . Степен промене мора бити одредјен и јасно дефинисан.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET