Deskriptivne mere popisa stanovništva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Deskriptivne mere popisa stanovništva". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu Datum rada:
Ekonomski fakultet Maj 2006 god.
PRISTUPNI RAD IZ OSNOVA STATISTICKE ANALIZE
TEMA: DESKRIPTIVNE MERE POPISA STANOVNISTVA
Sadrzaj:
I UVOD ................................................................ 3 str.
1.Deskriptivne mere ......................................... 4 str.
1.1 Mere centralne tendencije ……………....... 4 str.
1.1.1 Aritmeticka sredina …………….. 5 str.
1.1.2 Modus ........................................... 8 str.
1.1.3 Medijana ....................................... 10 str.
1.2 Mere disperzije ....................................... 13 str.
1.2.1 Apsolutne mere disperzije ............ 13 str.
1.2.2 Relativne mere disperzije ............. 16 str.
1.3 Mere oblika rasporeda ........................... 17 str.
2. Empirijska statisticka analiza
popisa stanovnistva .............................................. 19 str.
3. Zakljucak ................................................................. 22 str.
4. Literatura ........................................................ 23 str.
I UVOD
U prilogu ovog pristupnog rada iz statistike bavicemo se problematikom jedne statisticke oblasti koja se zove DESKRIPTIVNA STATISTICKA ANALIZA.
Koristeci navedenu literaturu obradjivali smo u prvom delu osnovne pojmove u deskriptivnoj statistici pri cemu smo naveli nekoliko ilustrativnih primera i grafika.
U prvom metodoloskom delu rada, izlozili smo rad prvo o merama centralne tendencije (aritmeticka sredina, modus, medijana), zatim o merama disperzije(apsolutnim i relativnim) i na kraju smo obradjivali mere oblika rasporeda(mere asimetrije i spljostenosti).
U drugom delu smo pokusali kroz empirijsku analizu da primenimo navedene oblasti koji se zasniva na popisu stanovnistva 2002 god. a na osnovu podataka sa internet adrese Republickog zavoda za statistiku.Konkretno, proucavali smo sve navedene mere na primeru nezapolenosti stanovnistva po godinama starosti iz 2002 god, zatim po polu stanovnistva i po strucnoj kvalifikovanosti stanovnistva.
Osobine po kojima se jedinice odredjenog statistickog skupa medjusobno razlikuju ili se mogu razlikovati nazivaju se statistickim obelezjima a razliciti vidovi u kojima se obelezje mogu javiti zovu se modaliteti.Obelezja mogu biti atributivna i numericka.
Mi smo kroz empirijsku analizu koristili atributivna obelezja i to: pol i kvalifikovanost
i numericko obelezje i neprekidno: godine starosti.
Statistika ispituje varijabilne pojave kako bi utvrdila statisticke zakonitosti koje imaju dve karakteristike:
Vaze samo u masi
Pojedinacni slucajevi mogu pokazivati neka odstupanja.
Prilikom statisticke analize koriste se numericke karakteristike skupa tzv. parametri.
Mi smo kroz empirijsku analizu primenili tri merne skale:
nominalnu skalu, kao najneprecesizniju, smo koristili u primeru popisa stanovnistva prema polu u kojoj su korisceni modaliteti:muski i zenski pol. Posto je nominalna skala najnizi nivo merenja i spada u kvalitativne mere samo je moguce primeniti modus (i proporcije).
ordinalnu skalu koja predstavlja visi nivo merenja i spada takodje u kvalitativnne mere.Za nju je karakteristicno da se podaci rangiraju po velicini.Primenili smo je kroz primer popisa stanovnistva prema kvalifikovanosti i moguce je odrediti modus, medijanu (koeficijent korelacije ranga).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET