Srpski olimpizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Srpski olimpizam". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Факултет спорта и физичког васпитања
Основне академске студије – Историја физичке културе
Српски олимпизам
(семинарски рад)
Предметни наставник: Име и презиме:Николић Јовица
Ниш, 2010.
Садржај:
Увод......................................................................................................................3
1.Олимпизам и историја олимпизма..........................................................4
1.2. Историја српског олимпизма.........................................................................5
2. Српски олимпијски клуб.........................................................6
3.Светомир Ђукић........................................................................8
4. Душан Милошевић..................................................................9
ЗАКЉУЧАК......................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................12
Увод
Историјске су околности учиниле да су атлетичари Србије, најдуже од свих других у Југославије повезани са светским олимпијским покретом, такорећи од његовог почетка. Самим постојањем Краљевине Србије као државе током 19. и почетком 20. века створени су услови за рано јављање атлетике као организованог спорта, па и прикључивање међународној атлетици.
У првом раздобљу олимпијског развитка, од Олимпијских игара 1896. до Првог светског рата од свих југословенски република само са Србија и Црна Гора имале самосталну државност и зато су спортисти Србије имали могућност да учествују на Олимпијским играма под својом заставом. Олимпијска историја Србије почиње 1912. године. На Петим Летњим олимпијским игрма 1912. у Стокхолму учествовали су и спортисти Краљевине Србије. На сатанку Међународног олимпијског комитета (МОК )Краљевина Србија је примљена у чланство, а за члана изабран је Светомир Ђукић. Екипу Краљевине Србије чинила су два атлетичара, обојица из Београда. У трци на 100 м такмичио се Душан Милошевић, бивши фудбалер БСК-а. Други представник у Стокхолму био је Драгутин Томашевић који се такмичио у маратону.
1.Олимпизам и историја олимпизма
Модерни олимпијски покрет своје корене дугује античким олимпијским играма, које су одржаване у Олимпији на Пелопонезу, светилишту посвећеном богу Зевсу. О почетку олимпијских игара нема поузданих података, а најстарији писани траг води у 776. годину пре нове ере. Међутим, први познати победник Кореб је Сократов савременик (око 400 година п.н.е), али сматра се да су ближи истини они који процењују да су Прве игре античког доба одржане око 1.500 година пре Христа. Томе у прилог иде и текст нађен на једном диску ископаном у Олимпији: “Асклепијад, пентатлетичар посвећује овај диск Зевсу на 225. Олимпијади“. Будући да су Игре одржаване сваке четири године, јасно је да њихова старост сеже много дубље у прошлост од 776. године п.н.е. и Аристотелове тврдње да их је тада основао Ифитос из Елиса.
Олимпијски спортови у древној Грчкој били су трчање на кратким и дугим стазама, рвање, борба песницама, панкратион (комбинација рвања и борбе песницама), петобој (трчање, скок удаљ, бацање диска, бацање копља, рвање) и коњске трке, а за време одржавања Игара проглашавано је примирје и грчке државице су обустављале ратове.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET