Sportske povrede i oštećenja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sportske povrede i oštećenja". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA I TRENERA, SUBOTICA
SEMINARSKI RAD
Tema: Sportske povrede I oštećenja
Subotica, 2011
ŠTA JE SPORTSKA PEDAGOGIJA I KOJI JE NJEN CILJ?
Cilj izučavanja sportske pedagogije je da se treneri I drugi stručnjaci koji putem sporta kroz različite sportske aktivnosti utiču na formiranje ličnosti sportista upoznaju sa osnovnim područjima, faktorima I komponentama, te principima, metodama I sredstvima formiranja ličnosti sportista.
Pedagogija, vaspitanje I sport su tri pojma koji se najčešće spominju u sportskoj pedagogiji.
Reč pedagogija nastala je od grčke reči paidagogus (pais, paidos – dečak I ago, agein – voditi). Paidagogus je u Atini bio rob koji je zaista samo vodio sina svoga gospodara kod učitelja. Paedagogus je u Rimu bio zarobljeni učeni Grk – kućni učitelj dece svoga gospodara. Pedagogija od osnivača Herbarta do danas u većini zemalja sveta definiše se kao nauka o vaspitanju.
Reč vaspitanje potiče od starih Slovena (vas = sav + pitati = hraniti, negovati, gajiti) mladunče, koja je isprva označavala brigu o mladima, a vremenom poprimila značenje celovite brige o razvoju i osamostaljivanju deteta.
Reč sport je skraćeni oblik staroengleske reči disport sa značenjem kretati se, uživati. U savremenoj upotrebi termin sport se najčešće odnosi na psihofizičku aktivnost čoveka koju karakteriše takmičenje sa samim sobom ili sa drugima.
Pedagogiju I vaspitanje sport interesuje kao područje u kome se veoma intenzivno ispoljavaju i razvijaju sve čovekove snage i sposobnosti.
DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE SPORTSKIH POVREDA
Pošto su sportske povrede masovna pojava, utvrdjena su i pravila njihove prevencije.
Pored toga, lečenje sportskih povreda je specificno, a ciljevi su mu tačno definisani: povredjeni sportista mora biti potpuno izlečen, a period nesposobnosti zavisi od ocene sposobnosti.
UČESTALOST SPORTSKIH POVREDA
Sportske povrede učestvuju u ukupnom broju povreda sa 10% - 15%.
Statistika po godištima izgleda ovako:
* do 20. godine 20%
* od 20-30.god. 50%
* od 30-40.god., 15%
* od 40-50.god. 15%
Najčešće su povredjeni sledeći regioni tela (redosled po učestalosti povredjivanja):
1. koleno
2. nadkolenica
3. skočni zglob
4. rame
5. šaka
6. glava
7. stopalo
8. list
9. prepona
10. ledja.
Učestalost, po sportovima:
1. skijanje
2. vežbe na spravama
3. fudbal
4. boks
5. atletika
Uopšte rečeno, početnici, neiskusni, neoprezni, premoreni, netrenirani, sa lošom samokontrolom, slabom kontrolom trenera i sudija, bice češce povredjeni u svakoj sredini, naročito na lošim terenima i bez zaštitne opreme.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET