Sportisti sa nedostacima | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sportisti sa nedostacima". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sportisti sa nedostacima
Na sportskom i rekreacionom polju, linija između zakonskog odbijanja za proširenje zahteva podobnosti i ilegalne diskriminacije protiv hendikepiranih osoba postaje sve nejasnija. Ovo je posebno tačno posle 1990, kada su Amerikanci Akt o nedostatcima (ADA) stavili u Zakon. Ipak iako je propisan ADA, hendikepirani sportisti se još uvek susreću sa brojnim preprekama u njihovoj borbi da se takmiče u sportu. Postoje dve primarne oblasti koje uključuju hendikepirane sportiste. Prva oblast se tiče onih sportista koji su ili izgubili mogućnost korišćenja uda ili vitalnog organa (Wong, 1994). U pokušaju da se zaštite od nepogodnosti, kao i da zaštite sportiste, neke sportske organizacije su razvile politiku zabrane sportistima sa određenim medicinskim stanjem ili nedostatkom da se takkmiče u sportu ili drugim vannastavnim aktivnostima. Na primer u slučaju Poole protiv South Plainfield Board of Education (1980), South Plainfield Board of Education odbio je pravo Richard-a Pool-a da se takmiči u međuškolskom rvačkom programu Southa Plainfield-a zbog činjenice da je on rođen sa jednim bubregom. Sud je dozvoljavajući Pool-u da se takmiči doneo odluku da “koju god dužnost odbor ima prema Richardu biće zadovoljena kada postane jasno da su Poolovi svesni opasnosti u koju se upuštaju i racionalno doneli odluku da podrže svog sina da se takmiči.”
FUNDAMENTALNI KONCEPTI
Sve do 1970, deci sa nedostacma za učenje bio je onemogućen pristup u brojne državne javne školske sisteme zato što se mislilo da će njihovo prisustvo uticati na okruženje za učenje i nehendikepiranih đaka (Clement, 1998). Ranih 1970-tih, Kongres je doneo federalni zakon dizajniran da poveća mogućnosti koje se nude hendikepiranim pojedincima (Clement, 1988). Prvi zakon koji je doneo Kongres da utiče na sportiste i njihovu borbu za učestvovanje u sportu je bio Akt rehabilitacije 1973.godine.
Akt rehabilitacije iz 1973.
Deo 504 Akta rehabilitacije kaže da:
"Niko od na drugi način kvalifikovanih hendikepiranih pojedinca u Sjedinjenim Državama, …zbog jasnog razloga svog hendikepa, ne treba biti isključen iz učešća, niti mu uskraćene beneficije ili da bude subjekt diskriminacije pod bilo kojim programom ili aktvinošću koja dobija federalnu finansijsku pomoć …"
Jedna od izjavljenih namera Akta rehabilitacije je bila da obezbedi hendikepiranim pojedincima mogućnost da učestvuju u fizičkom obrazovanju i sportskim programima ili aktivnostima bez da su diskriminisani zbog svog hendikepa.
Da bi se pojedinac uspešno pozvao na tvrdnje iz odeljka 504, on ili ona mora da ustavnovi četiri elementa: (1) da je on ili ona hendikepirani pojedinac; (2) da je on ili ona inače kvalifikovan za sportsko takmičenje; (3) da je on ili ona isključen iz sportskog takmičenja samo zbog razloga njihovih nedostataka; i (4) da škola, ili institucija prima finansijsku pomoć.
Pošto se najviše osporavanja pod odeljkom 504 zasnivaju na određivanju elementa "inače kvalifikovani" ili "jedinog razloga", ispitivanje značenja ova dva elementa je značajno. Vrhovni sud Sjedinjenih država u slučaju Southeastern College protiv Davis-a (1979), interpretirao je frazu "inače kvalifikovana" osoba kao nekog ko je sposoban da ispuni sve zahteve programa uprkos svog hendikepa (Southeastern Community College protiv Davis). Davis, koji je patio od ozbiljnog slušnog nedostatka, tražio je upis u Southeastern Community koledž za bolničare. Vrhovni sud je podržavajući školsko odbijanje Davis-ove prijave, utvrdio da 504 odeljak Akta rehabilitacije ne primorava instituciju da zanemaruje nedostatke hendikepiranih osoba ili da pravi značajne modifikacije u svojim programima da bi omogučili hendikepiranim osobama da učestvuju. U nalazu da će Davis-ina nemogućnost da čuje stvoriti nemogućnost da bezbedno završi program za bolničare, Vrhovni sud je držao da ni jezik ni cilj odeljka 504 ne zahteva od primaoca federalne pomoći značajne modifikacije da bi udovoljio hendikepiranima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET