Specifičnost procesa privatizacije sportskih klubova | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Specifičnost procesa privatizacije sportskih klubova". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
SPECIFIČNOST PROCESA PRIVATIZACIJE
SPORTSKIH KLUBOVA
SADRŽAJ
UVOD
1. Praksa privatizacije sportskih klubova u svetu 1.1 Praksa privatizacije u razvijenim zemljama 1.2 Uslovi privatizacije u zemljama u tranziciji 1.3 Dobre i loše strane privatizacije sportskih klubova
2. Uslovi privatizacije sportskih klubova u Srbiji 3. Pravni okvir privatizacije sportskih klubova u Srbiji 3.1 Predlog modela privatizacije sportskih klubova 3.2 Problem privatizacije stadiona ZAKLjUČAK LITERATURA
1. PRAKSA PRIVATIZACIJE SPORTSKIH KLUBOVA U SVETU
Proces privatizacije nije novina. Adam Smit je pisao o privatizaciji još davne 1762. godine. Privatizacija se sprovodila u prošlosti i još uvek traje u zemljama sa socijalističkim sistemom upravljanja. Međutim, privatizacija se ne vezuje samo za socijalističke zemlje. Najzapaženiji proces privatizacije jeste slučaj Velike Britanije, kapitalističke zemlje. Godine 1979. g-đa Margaret Tačer, tadašnji premijer konzervativne vlade, započela je transformaciju oslabljene ekonomije Velike Britanije prodajom imovine javnih preduzeća iz oblasti industrije, komunikacije pa i sportskih klubova. Kasnije se ovaj trend proširio i u druge krajeve sveta, uključujući istočnu Evropu, bivši Sovjetski Savez, Afriku, Latinsku Ameriku i Aziju. Kao i u svim delatnostima u stranim zemljama, a naročito u razvijenim, uočljivo je i pažljivo planiranje i u domenu sporta kroz institucije sistema. Tako je, zarad interesa sporta, u Evropi osnovana Evropska nevladina organizacija za sport ( ENGSO) koja podržava međunarodnu sportsku saradnju između zemalja istočne i zapadne Evrope, zastupajući njihove zajedničke sportske interese u Evropskoj Uniji. Uspostavljeni su standardi i pravila za sve aspekte sporta, kao na primer za organizaciju sportskih takmičenja, transfer sportista i sl. Imajući u vidu i bezbednost sportista i svih ostalih učesnika, Evropska unija je izdala i kriterijume i pravila za izgradnju i uređenje sportskih obejkata. Osnovana su i udruženja poput UEFE, FIBE, FIA, FIFA i dr. koji neposredno prate poštovanje i sprovođenje izdatih propisa.Ovakvim pristupom, sport se uzdigao na ozbiljnu delatnost i njegova uloga zauzima važan aspekt u svakom društvu.
1.1 Praksa privatizacije u razvijenim zemljama
Privatizacija sportskih klubova u razvijenim zemljama nije izazvala veliku pometnju među stanovništvom. To bi se moglo pripisati činjenici da je skoro cela imovina u tim zemljama već u privatnom posedu. 
Primer dobre privatizacije u Ujedinjenom Kraljevstvu je fudbalski klub iz Londona, Čelzi (Chelsea), čije je vlasnik, Rus, Roman Abramovič, i može da pruži neku nadu u dobre rezultate sportskih klubova. Takođe, tu je i Arsenal čiji novi vlasnik je Sten Krenke (Stan Kroenke), američki biznismen, ili pak Milano, čiji vlasnik je Berluskoni.
1.2 Uslovi privatizacije u zemljama u tranziciji
Privatizacija bi mogla da se sagleda i sa stavke da, nešto što je bilo pod „vladinim rukovodstvom“, sada dobija „stvarno upravljanje“, kao što je uređeno u većini zemalja. Zemlje u tranziciji, uključujući i zemlje u našem okruženju (bivše republike SFRJ), suočavaju se sa sličnim problemima kao i Republika Srbija. U zemljama bivše Jugoslavije, sportski klubovi su takođe registrovani kao udruženja građana. Oni imaju predsednika, izvršni i nadzorni odbor kao i tehničke i sportske direktore. Klubovi nemaju vlasništvo nad objektima kao što su na primer: bazeni, stadioni, teretane i sl. Neki od klubova su samo korisnici prostora. Glavna sredstva uglavnom dolaze iz opština i gradova u kojima su osnovani ti klubovi i u većini slučajeva nisu dovoljna za pokrivanje troškova. S toga je prvenstveno neophodna njihova transformacija u deoničarska društva. Tako je u Bosni i Hercegovini „Željezničar“ oformio privredno društvo i kao takvo prvi transformisan u deoničarsko društvo.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET