Fizička aktivnost u uslvima povišene spoljašnje temperature | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fizička aktivnost u uslvima povišene spoljašnje temperature". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Нишу
Факултет спорта и физичког васпитања
Физичка активност у условима повишене
спољашње температуре
(семинарски рад)
Ниш, 2009.
Садржаj:
1. Температура
1.1 Нормална телесна температура
Температура дубоких ткива организма остаје готово потпуно константна током целог дана и не мења се за више од +/- 0.6°C изузев у случају фебрилности. Изложи ли се особа ниској температури од свега 12C или високој од око 60°C на сувом ваздуху још увек ће одржавати готово константну унутрашњу температуру тела. Механизми контроле телесне температуре представљају изванредно усклађен контролни систем. Teмпература коже, насупрот унутрашњој температури, расте и опада заједно са температуром околине. Ова температура је важна када говоримо о способности коже да предаје топлоту околини.
Ниједна појединачна вредност температуре не може се сматрати нормалном, јер су мерења код многих нормалних особа показала распон нормалних температура мерених орално, од испод 36°C до преко 37,5°C. Уопштено се сматра да је просецна нормална унутрашња температура између 36,7°C и 37°C при оралном мерењу, и за око 0,6°C виша при ректалном мерењу.
Телесна температура се повећава при мишићном раду и варира код екстремних температура околине, јер регулаторни механизми температуре нису савршени. Када се услед тешког мишићног рада у телу ствара прекомерна топлота, ректална температура може порасти чак на 38,3°C до 40°C. С друге стране, када је тело изложено великој хладноћи, ректална температура може често опасти до вредности испод 36,1°C.
1.2 Губитак топлоте
Већина топлоте произведена у организму настаје у дубоким органима,посебно у јетри, мозгу, срцу и скелетним мишићима, нарочито за време активности. Затим се топлота преноси из дубоких органа и ткива на кожу где се губи у ваздуху и другој околини. Степен губитка топлоте одређује готово у потпуности два фактора: (1) колико се брзо топлота преноси из дубине на кожу,и (2) колико се брзо топлота затим преноси са коже на околину. Кожа, поткожна ткива и нарочито маст поткожног ткива делује заједно као топлотни изолатор организма.
Кожа, поткожна ткива и нарочито маст поткожног ткива делују заједно као топлотни изолатори организма. Маст је нарочито важна јер проводи само једну трећину топлоте у поређењу са другим ткивима. Када нема протока крви из загрејаних унутрашњих органа према кожи, изолаторска својства нормалног мушког организма делују приближно као три четвртине изолаторских могућности уобичајене одеће. Код жена је изолација још боља.
2. Механизми снижавања температуре када је организам прегрејан
Систем за контролу температуре користи неколико важних механизама за редукцију телесне топлоте када температура тела постане превисока:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET