Discipline na antičkim olimpijskim igrama | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Discipline na antičkim olimpijskim igrama". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Факултет спорта и физичког васпитања
Основне академске студије – Историја физичке културе
Дисциплине на античким олимпијским играма
(семинарски рад)
Предметни наставник:
Др Звездан Савић, ванред. проф.
Ниш, 2010.
Садржај
3.3. Трчање на више стадија.................................................................................................5
3.4. Петобој.............................................................................................................................6
3.5. Рвање................................................................................................................................7
3.6. Песничење.......................................................................................................................7
3.7. Панкратион......................................................................................................................8
3.8. Трчање са оружјем..........................................................................................................8
3.9. Трка кочија.......................................................................................................................8
3.10. Коњичке трке.................................................................................................................9
Увод
Сматра се да су прве античке олимпијске игре биле 776 године пре нове ере. Тада су забележени први такмичари па по томе кажемо да су тада почеле да се одржавају. Ове игре су настале из политичких разлога. Међу многобројним легендама које описују настанак олимпијских игара, чини се да је најближа истини прича која говори о спартанском краљу Ликургу и елидском краљу Ифиту као оснивачима. Они су, у жељи да спрече многобројна и честа разарања у Грчкој, на препоруку пророчице Питије, посветили игре богу Зевсу – богу богова и цару природе. Игре су се одржавале у Олимпији, светилишту на западној обали Пелопонеза, у држави Елиди. Ово светилиште се налазило у подножју брда Кронион, а између планинског потока Кладеје и реке Алфеје. Састојало се од светилишта са храмовима (Алтис) и спортских објеката (гимназија, стадион, дворана, хиподром). Током времена изграђено је око 70 храмова и жртвеника. Гимназија је саграђена за припрему и становање такмичара и судија. Са друге стране Алтиса, саграђен је стадион, који је био усечен у падине Крониона, а могао је да прими око 30 – 40.000 гледалаца. Стадион је имао једну равну стазу дугу 192,27 м. и био је повезан тунелом дугим 32 м. са посебном 'двораном јеке' у Алтису. Овде су се склањали такмичари и судије за време лошег времена, а одржавала су се и поједина такмичења. Касније је (VII век пре Христа) саграђен и хиподром. Година 776. пре Христа узима се као година почетка одржавања Олимпијских игара. Међутим, ово је само делимично тачно. Игре локалног карактера су се и пре тога одржавале у Олимпији и биле су повезане са разним култским свечаностима. Од 776. године пре Христа почињу да се воде листе победника. Олимпијске игре су одржаване сваке четврте године, а за време најаве игара, доласка такмичара и гледалаца, самог такмичења и повратка свих учесника својим кућама проглашаван је свети мир. Тако је скоро годину дана владао мир међу бројним државама што је имало значај за њихово развиће. У тренутку објављивања олимпијске године сви ратни сукоби су прекидани, а ако се неко није придржавао тога, младићи из те државе нису могли да учествују на играма. Када су учесници долазили у Елиду, своје оружје су остављали на граници и ненаоружани улазили у Олимпију. Оне су у почетку трајале један дан а касније су трајале пет дана. Игре су трајале по један дан до 472. године пре нове ере, после тога игре су трајале по пет дана. Првог дана је била церемонија отварања игара уз обављање религијских обреда. Другог дана су игре званично почињале такмичењем дечака у трчању, рвању и песничењу. Трећег дана су била такмичења за одрасле у трчању, рвању, песничењу и панкратиону. Поред такмичења за одрасле одржавала су се и такмичења за дечаке у штафетном трчању. Четврти дан је био најважнији на олимпијским играма. Тада су се одржавала коњичка такмичења на хиподрому и пентатлон. Ове дисциплине су биле најтеже и најзахтевније за учеснике па су зато тај дан игре биле најпосећеније. Петог дана се нису одржавала такмичења, то је био дан када су се додељивале награде победницима и када се одржавала церемонија затварања игара.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET