Samoopredeljenje naroda i separatizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Samoopredeljenje naroda i separatizam". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: SOCIOLOGIJA
SAMOOPREDELJENJE NARODA I SEPARATIZAM
Čačak, februar, 2012.
Sadržaj:
UVOD....................................................................................................................................................1
1. NACIONALNI IDENTITET............................................................................................................3
2. SAMOOPREDELJENJE NARODA.................................................................................................6
2.1. Nacionalni princip- pravo na otcepljenje?.................................................................................6
3. SEPARATIZAM………………………………………………………………………………..14
3.1. Svet puca po šavovima……………………………………………………........…...............15
ZAKLJUČAK.......................................................................................................................................17
LITERATUTA......................................................................................................................................19
Uvod
Uprkos povremenim krizama i zastojima, svet u celini nalazi se u procesu stalnog tehničkog, ekonomskog i političkog napretka. U svetu se danas proizvodi dovoljno dobara i usluga da se zadovolje osnovne potrebe ljudi. Moderna tehnika je čoveka oslobodila najnehumanijih oblika iscrpljujućeg i otuđenog rada. Nivo obrazovanja i kulture postepeno se podiže u celom svetu. Komunikacijske niti povezuju sve delove planete. Iščezavaju najbrutalniji oblici despotije i tiranije nad ljudima. Narodi sveta su se udružili u jedinstvenu političku organizaciju koja je do sada imala izvesnog uspeha u sprečavanju ratnih sukba i koja je prvi put u istoriji postigla saglasnost oko univerzalno priznatih ljudskih prava. Na svim kontinentima razvijaju se integrativni procesi kojima se prevazilaze nacionalne isključivosti i stvaraju rudimentarni oblici budućih supranacionalnih zajednica.
Međutim, i pored sveg tog napretka, svet u kome živimo je daleko od toga da svim ljudima obezbedi život u miru, slobodi, bez materijalne oskudice i iskorišćavanja. Mnoge protivurečnosti još razdiru savremeni svet.
Relativno trajni mir postignut je u nekim delovima sveta, ali se ratovi i dalje vode. Evropa je upravo u periodu mira stvorila oružje koje omogućuje trenutno kolektivno samoubistvo čovečanstva i uništavanje sveg života na Zemlji. Materijalno obilje postoji uporedo s bedom, nezaposlenošću i umiranjem miliona ljudi od gladi.
Napredak nauke i tehnike omogućio je bezobzirno iskorišćavanje njenih zaliha i takvo zagađivanje životne sredine koje već počinje ugrožavati opstanak ljudske civilizacije.
Dok se u svetu sve više govori o ljudskim pravima, najveći deo ljudi je obespravljen i podvrgnut najbezobzirnijim oblicima iskorišćavanja. Drastični oblici ekonomske zavisnosti i iskorišćavanja se zasnivaju na visokokamatnim dugovima, dominaciji transnaconalnih korporacija i neekvivalentnoj razmeni na svetskom tržištu.
Čak i u zemljama koje se najviše ponose demokratijom, vlada elita, a građani su lišeni učešća u odlučivanju o ključnim političkim, privrednim i kulturnim pitanjima. Dok ovakve protivurečnosti ne budu prevaziđene, svet će živeti u zastrašujućem raskoraku između religioznih i ideoloških deklaracija i surove stvarnosti.
Poredak koji je u svetu bio uspostavljen posle Drugog svetskog rata odlikovao se ravnotežom straha dve velike sile. Na toj ravnoteži počivali su svi dogovori koji su sprečavali međusobni rat, na njoj se zasnivalo međunarodno pravo i određeni dobri običaji u međunarodnim odnosnima. Zahvaljujući tome bilo je moguće osnivanje i normlno, relativno neutralno funkcionisanje Organizacije ujedinjenih naroda, koja je u tom periodu uspešno izbegla da bude sredstvo bilo kojeg svetskog bloka. Sve je to davalo potrebnu stabilnost podeljenom i polarizovanom svetu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET