Religija i verske zajednice | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Religija i verske zajednice". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


1.U V O D
Termin “religija” je latinskog porekla i ima nekoliko etimoloških određenja:
Jedno polazi od latinske imenice “religio”, koja označava verovanje u jednog Boga i jednu zajednicu i jednog vladara, kao verovanje u jednu religijsku istinu;
Drugo određenje potiče od latinske reči “religare“, koja ukazuje na uspostavljanje zaveta, veze ili povezanosti sa božanskim bićem, crkvom kao božanskom ustanovom i ljudima;
Treće određenje pojma religije je izvedeno iz glagola “religere“ a odnosi se na izdvajanje nečega od običnih stvari, a u prenesenom smislu znači odnošenje s poštovanjem prema nečemu a posebno prema božanstvu;
Četvrto, neki dovode reč “religija” sa glagolom “reeligere” pod kojima se podrazumjeva  ponovno izdvajanje ili izabiranje;
Peto, postoji tumačenje koje polazi od glagola “relegere”, pod kojim se podrazumeva razabiranje, ponovno uviđanje odnosa i veze čoveka sa božanskim bićem;
Šesto, pomenimo dovođenje etimolaške veze reči “religija“ sa glagolom “reliuguere“, što bi značilo odvajanje nečega na stranu, onoga što je namenjeno Bogu, odnosno prinošenje žrtve.
Kao što vidimo, etimološka određenja reči “religija“ su međusobno slična, ali i različita, dosta fluidna i neprecizna.zato se da bi se kompleksni pojam religije potpunije shvatio pribegava pokušaju teorijskog definisanja religije. Pri tom, treba reći da postoje mnogobrojne zanimljive definicije i shvatanja ovog pojma, kao:
        religija je upoznavanje naših moralnih dužnosti u obliku božanskih zapovesti;
        religija je sveto, odnosno na numinozno koje je obeleženo tajnovitošću, misterioznošću,božanskim duhom i strahopoštovanjem, ali i željom da im se čovek približi;
        religija govori o postojanju nadprirodnih bića koja upravljaju životom ljudi;
        religija je onaj oblik čovekovog života u kojem čovjek zna da je određen veličinom koja se zove Bog.
2.P O J A M R E L I G I J E
Slika 1. – simboli religija
Kao istorijski i društveni fenomen religija izmiče svim pokušajima definisanja. Neželeći ovde da se posebno bavimo problemom definisanja, smatramo da je najprihvatljivije jedno uopšteno određenje ovog pojma: religija je svako verovanje u apsolutnu i mističnu moć (Šušnjić, 1998). Postoje brojne i vrlo različite definicije religije kao i izvori o tome (Kuburić, 2001, str. 138).
Tipična svojstva religije su:
ona ima svoju filozofiju ili učenje,
2) predstavlja čovekovo posebno iskustvo,
3) svaka religija ima svoje obrede,
4) ima svoje simbole,
5) ima svoje vrednosti,
6) ima svoju organizaciju koja okuplja vernike i institucije.
U okviru navedenih, svaka religija ima četiri svojstva vezana za njen nastanak. To su: animizam, totemizam, fetišizam i magija. Ovde ćemo razjasniti prvo ova četiri svojstva a zatim šest gore navedenih.
Animizam predstavlja verovanje da duh predaka živi nakon smrti, a u nekim religijama se vjeruje da taj duh bdije nad živima. Kod pojedinih religija postoji verovanje da se duh pretka može preseliti u čoveka ili životinju te tako nastaviti delovanje na ovozemaljskom svijetu. U hrišćanstvu kao modernoj objavljenoj religiji postoji učenje o Svetom duhu koji predstavlja božanski um koji sve vidi i sve zna.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET