Religija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Religija". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Pojam
Sociolosko objasnjenje sustine religije predstavlja znacaju problematiku, kako sa stanovista teorije, tako, pre svega, sa stanovista prakticnog odnosa prema njoj. Kroz istoriju razvoja drustva, interes za problem religije je uvek bio prisutan, nekada u manjoj, a nekada u vecoj meri, zavisno od karaktera drustvenih okolnosti. To dolazi otuda sto religija zadire u najskrivenije oblasti ljudske psihe I igra centralnu ulogu u ljudskom iskustvu.
Po svom izvornom korenu I znacenju latinska rec religio – religija istovremeno dolazi od glagola religiare sto znaci obavezati se (na odredjeni nacin zivota) I vezati se (za zajednicu ljudi I bogova). Moze se cak uspostaviti linija od prvih plemenitih vraceva (samana) do danasnjeg vodje (Pape, recimo) jedne velike svetske religije. Citav religijski univerzum je zapravo manje-vise strukturisan poredak vere (uz koju ide sujeverje I prerasude) I simbolicke procedure (krstenje, crkvene molitve, itd.)
Postoji nekoliko osnovnih teorijskih objasnjenja uzroka nastanka vere I religije. Po socioloskim teorijama ( E.Dirkem, M. Veber) vera I religija su prvo-razredno sredstvo uspostavljanja drustvene kohezije I h armonije. Druga grupa teorija, pre svega onih filozovskih, tumace religiju kao izraz primitivne , neprosecne, predlagacke I antiracionalne svesti. U religiji vlada slepa vera, dogmatski dremez, I odatle izvire zestoka kritika religije od strane francuskih prosvetitelja ( Ruso, Dalamber, Didro, Helvecijus, Holbah, itd.) filozofija I um, a ne religija I vera, treba da budu nas vodic kroz istoriju. Marksisti su olako otpisali veru I religiju kao klasno- ekonomski fenomen, nazivajuci je “opijum naroda”. Navodno popovi I svestenici (ti prvi ideolozi kako ih je Marks nazvao) postoje kao deo one velike institucije, tj, istorije crkve samo da bi obmanjivali narod I drzali ga u pokornom polozaju. Cak je I Nice skoro elitisticki kritikovao Hriscanstvo kao “platonizam za narodne mase”. Moderne teorije religije su po pravilu interdisciplinarne I obuhvataju ovaj fenomen iz istorijske, socioloske, antropoloske, kulturoloske, psiholoske I svake druge analize.
Uopsteno govoreci sve se religije mogu podeliti na politeizam (gr. poly- vise; theos- bog) mnogobostvo, verovanje da postoji vise bogova, kao u grckog ili rimskoj mitologiji, ili monoteizam (gr. monos- jedan; theos- bog) jednobostvo, vera da postoji samo jedan bog, kao u Hriscanstvu ili Islamu. Moze se reci da s u stare, politeisticke religije, bile mnogo tolerantnije, I to kako u teoriji, tako I u procedure obrada, tj. praksi. Tako se recimo religija u staroj Grckoj nije oslanjala na neko “Sveto pismo” (Biblija, grcki biblion- knjiga) u kojem je bila izrecena bozja rec koja apsolutno I bezpogovorno obavezuje.
Za razliku od Grcke ili R imske religije, hriscanska religija je monolitna, zahteva apsolutnu veru svih u jednog boga (Isusa Hrista). Cak se u Srednjem veku smatralo da su samo hriscani ljudi, a da s u ostali bezboznici ili varvari. Hriscanstvo je kao posebna religija nastalo tokom prva tri veka Rimskog Carstva I to iz cudesne smese razlicitih religija: jevrejskog jednobostva, I grcko- rimske mistike (stoicizam- neoplatonizam) kada je Rimska Imperija odbacila veru u Jupitera (vrhunskog boga) I preuzela hriscanstvo kao zvanicnu drzavnu veru, ova se pocela siriti celom zapadnom civilizacijom. Kasnije se jedinstvena hriscanska crkva podelila (1054. godine) na zapadnu- rimokatolicku crkvu I istocnu- grcko- pravoslavnu crkvu. Jos kasnije se unutar katolicanstva u vreme Reformacije ( XVI vek) izdvojila protestantska crkva kao posebna religijska formacija. Hriscanska teologija (gr. theologia- nauka o bogu, ucenje o bogu, bogoslov.) je do savrsenstva razvila I modifikovala osnovne principe svoje vere I svoje svete nauke.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET