Religija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Religija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
UVOD
Religija je poseban oblik društvene svesti koji se od ostalih oblika društvene svesti razlikuje po tome što odnose između ljudi u društvu i njihov odnos prema prirodi odražava na fantastičan i mističan način. Predstave koje religija daje o svetu manifestuju se u ljudskoj svesti o postojanju ljudskog bića ili postojanju nadljudskih principa koji vladaju kako prirodom tako i društvom. Zato se religija i može definisati kao organizovani skup učenja ,verovanja ,osećanja, simbola i kulturnih radnji vezanih za ‘’natprirodno’’ biće.
Religija je doprinela razvoju čovekove duhovnosti, oplemenjivanju njegove prirode i izgrađivanju karakternih osobina ljudi. Kroz jačanje odgovornosti, tolerancije, ljubavi i razumevanja među ljudima, samokontrole, međusobnog potpomaganja, ona je odigrala značajnu ulogu u procesu humanizovanja ljudskih odnosa.
R E L I G I J A
1.1. POJAM RELIGIJE
Religija je pojava sa kojom se čovek susreo veoma davno ali koja i danas nakon toliko godina, kao individualna i društvena pojava, kao segment individualne i društvene svesti, ne gubi na značaju i aktuelnosti
Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom. Bog (na sanskritskom ”gospodar hleba”) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama reč religija vodi poreklo od latinske reči “religare“ što znači ponovo svezati, prepovezati. Dakle, religija je oblik društvene svesti u kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od čoveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno učenje koje se odnosi na suštinu,svrhu i poreklo svega postojećeg. Takođe, svaka religija podrazumeva određene oblike verskih zajednica kao i određene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posvećenim mestima,odnosno u određenim institucijama (crkve,džamije,sinagoge,hramovi…)
Prvobitno značenje latinske reči religio (pobožnost,izražavanje poštovanja bogova) obično se traži u etimologiji glagola religare ( vezati,povezati se ), relegare ( savesno i smerno se ponašati ), ili reeligere (ponovo izabrati). Ovo pribegavanje etimologiji je samokarakterističan primer stalnih pokušaja da se nalaženjem prvih izvornih oblika i značenja otkrije suština savremenih razvijenih društvenih pojava.
Toma Akvinski i Sv. Avgustin smatraju da je religija način sporazumevanja i poštovanja Boga, dok Kant smatra da je to upoznavanje naših moralnih dužnosti u obliku božijih zapovesti, a Hegel smatra da je religija samosvest božanskog duha.
Postoje različita shvatanja i tumačenja pojma religije gde se kao prvo, prema nekim od njih religija smatra kao pogled na svet ili pogled na sveto i verovanje u nadprirodno. U skladu sa ovim shvatanjima religija je:
-kosmogonija, odnosno shvatanje porekla sveta i njegovog tvorca
-soteorologija, shvatanje o spasenju i večnosti
-eshatologija, shvatanje o sudnjem danu i carstvu božijem
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET