Posledice modernosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Posledice modernosti". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

POSLEDICE MODERNOSTI
Diskontuitet modernosti
Gidens termin diskontinuitet upotrebljava na specifican način, različit od svih ranijih upotreba ovog termina. Naime, on diskontuitet, odnosno skup diskontuiteta, stavlja u kontekst jednog perioda ljudske istorije, modernog perioda. Promene koje je period modernosti sa sobom doneo toliko su snažne i toliko su različite od svega što se dešavalo u prošlosti da nam znanje o ranijim promenama i preobražajima pri pokušaju razumevanja i interpretiranja ovih promena koje su se dogodile u relativno kratkom periodu neće mnogo pomoći.
Ovi moderni diskontinuiteti razlikuju se od svih predjašnjih po brzini promena koja je postala izuzrtna i prožima ne samo tehnologiju, u kojoj se može najlakše zapaziti, vec i sve druge oblasti. Njihova širina promena obuhvata čitavu planetu. Diskontuinuitet se može zapaziti i u unutrašnjoj prirodi modernih institucija, institucija koje nisu postojale ni u jednom ranijem periodu (politički sistem nacionalne države, potpuna zavisnost proizvodnjne, od neorganiskih izvora, potpuno robni karakter proizvoda i najamnog rada), ili institucija koje imaju posebnu vrstu kontinuiteta sa istitucijama iz ranijih perioda (grad).
Sigurnost i opasnost, poverenje i rizik
Marks i Durkem isticali su da pozitivne mogužnosti, koje pruža moderno doba, premašuju njegove negativne strane. Ćak ni Maks Veber, koji isticao negativne strane modernosti, nije bio u stanju predvideti da će se one ispoljiti u daleko večoj meri. Čak je i ekološka problematika u okviru sociološke misli ostala nerasvetljena. Jedan izuzetno važan aspekt savremenog sveta kome ni jedan od klasičnih savremenih socioliga nije dovoljno posvetio pažnje jeste fenomen „industrijalizacije rata“. A proces povezivanja industrijskih pronalazaka i organizacije sa vojnom moći otpočeo je istovremeno sa procesom idustrijalizacije. Stoga nije čudno što je većina sociologa u devetnaestom i početku dvadesetog veka pretpostavljala da će modernizacija izroditi jedan miroljubiv, srećniji i sigurniji društveni poredak, dok su dogadjji koji su usledili potpuno opovrgli ovu pretpostavku.
Sociologija i modernost
Svi propusti kasičnih društavenih teorija uticali su na dalji razvoj sociologije
Društvo, posmatrano na ovaj način, može se izjednačiti sa pojmom nacionalne države. Međitim, iako moderna sruštva imaju jasno definisane granice, ona su međusobno povezana nitima koje prelaze granice poretka, pa se posebna paćnja mora usmeriti na sposobnost savremenih sruštava da premoste vreme i prostor u čije okvire su ih smeštali klasični sociolozi, i na način na koji su institucije modernog društva „situirane“ u vremenu i prostoru.
Modernost, vreme i prostor
Pronalazak časovnika i izrada mapa sveta, dovela su do toga da se prostor i vreme poimaju na globalan način, za razliku od njihovih pređašnjih lokalnih okvira. Modernost prekida vezu između prostora i vremena, međusobno ih udaljava, stvarajući „prazan prostor“. Mnogi uticaji na određene lokalitete ne potiču iz njih samih, već iz mnogo udaljenijih mesta i predstavljaju uticaje koji premošćuju prostor. Ovo premošćavanje prostora otvara mnoge mogućnosti promene, kao i mogućnosti lokalnih organizacija da deluju globalno, utičući na milione ljudi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET