Politička struktura | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Politička struktura". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. УВОД
У овом раду детаљније ћемо обрадити појам политике као облика усмјеравања друштва као и њене конститутивне елементе, односно саму политичку структуру.
Политика је усмјеравање друштва путем доношења и извршавања одлука које вриједе за друштво као цјелину.
Политичка структура састоји се из три основна елемента:
- политичке идеологије;
- политичке организације;
- политичке дјелатности.
Обзиром да је сам појам политике као структуре доста компликован постоје бројна тумачења њених саставних елемената, а горе наведена три су основна, поред ових у самом раду навешћено још неке класификације.
2. ПОЈАМ ПОЛИТИКЕ
полис: град-држава, град, предјел, скуп грађана који образују град;
политеиа: држава, устав, политички режим, република, држављанство;
политика: неутрална множина од ријечи политикос, политичке ствари, грађанске ствари, све што се односи на државу, устав, политички режим, републику, суверенитет;
политике техне: политичко умијеће.
„Политика је метод свјесног и организираног усмјеравања друштвеног живота и развитка у намјери да се постигну унапријед постављени политички циљеви; она је и вјештина управљања државним пословима и политичким процесима како би се осигурао склад друштвеног живота, спријечили и разријешили друштвени сукоби и осигурао миран, пожељан и прогресиван развитак друштва.'
„W. Miller“ (Милер) дефинише политику као процес 'којим нека група људи, чија су мишљења или интереси на почетку различити, доносе колективне одлуке које се уопштено прихватају као обавезујуће за групу и које се проводе као заједничка политика.' Тај политички процес обухвата у себи елементе увјеравања и погађања, те механизам за доношење коначних одлука. Можда се политика може дефинирати и као активност с помоћу које групе доносе обвезујуће колективне одлуке како би помириле разлике међу својим припадницима. У овој дефиницији препознат цемо четири битна одређења:
1. да је политика колективна активност, што у нарави значи како у политици налазимо људе који прихватају заједништво грађана који супрема политици активни;
2. да политика подразумијева различитост у погледу циљева и средстава, јер код идентичности у стајалиштима грађана, политика би била непотребна;
3. да је политика помирба различитости, што у нарави знаци усаглашавање различитости, при цему изузетну вриједност има комуникацијски систем;
4. да институт политика своје одлуке доноси ауторитативно и обвезујуће за групе, свеједно проводе ли се ове одлуке присилно или договорно.
Политика као аутентична људска дјелатност, аутентична је само у демократским друштвима која истински обављају оне политичке циљеве у којима долази до изражаја воља грађана. Дакле, политика и њезина изравна повезаност с демократијом је политички циљ, политички образац модерне државе. Управљање државом и друштвеним пословима уопште од стране грађана или од грађана непосредно изабраних представника уз становити облик контроле, јест демократија.
Приликом самог дефинисања појма политике битно је подвући дистинкцију између политике у ужем и политике у ширем смислу.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET