Pojam Nacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam Nacije". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Појам и настанак 4
2. Одлучујући и одређујући фактори у настанку нације 4
3. Нација – замишљена заједница 5
4. Разлика између нације и народа 8
5. Националне државе и правна култура 11
6. Национални идентитет и национализам 12
7. Савремено схватање 14
Закључак 16
Литература 18
Увод
Једно од основних социолошких полазишта, аксиоматски формулисано, гласи: у сваком друштву постоје друштвене групе, које имају својствене рационалне и објашњиве структуре. Групе нису изнутра јединствене; све друштвене групе обухватају подгрупе које су хијерархијски распоређене.
Друштвене групе представљају делове сваког социјалног система. Оне су важан сегмент структуре глобалног друштва, а истовремено су и саме структурисане. Друштвене групе чини мањи или већи број индивидуа које су међусобно повезане трајним или привременим односима. До груписања долази зато што људи настоје да задовоље неку своју потребу на удружен и повезан начин. Дакле, потребе и њихово задовољавање јављају се увек као разлог или последица групног живота.
Током читавог живота појединац ступа у различите групе, повезује своје деловање и понашање са деловањем и понашањем других појединаца како би остварио разне циљеве и интересе и задовољио различите потребе. Зато појам групе у социологији и социјалној психологији представља једну од кључних категорија.
Према Н. Роту, различите скупине људи, понекад са истим карактеристикама, просторно и акционо повезане или неповезане, чине групе, при чему аутор мисли на велике и мале групе, на неструктурисане, као и оне које имају успостављену структуру. Реч је о публици, маси, социјалним покретима, малим и великим организацијама, па и о великим друштвеним групама. Групе чине различите врсте интересних заједница, од случајних агломерација до чврстих организација. Оне су, такође, и „посредне инстанце”, преко којих се појединац укључује у друштво. Преко групе се разрешава напетост између индивидуума и друштва.
1. Појам и настанак
Нација је специфична друштвено-економска , културна и политичка заједница која се јавља на прекретници друштвеног развитка измедју феудализма и капитализма, (на основу друштвене поделе рада епохе капитализма , на повезаној територији и у оквиру заједничког језика и блиске етничке и културне сродности ). Прва идеја нације јавља се у Италији у 8. веку , а на ширем европском подруцју овај термин се све чешће јавља у 15. веку . У савременом значењу господја Де Стал га је употребила тек 1810. године.
Сам термин нација ушао је 1893. године у Речник Француске академије кад су идеје нације и национално-ослободилачких покрета биле продрле у научно-филозофску и политичко-социјалну литературу . Деветнаести век је познат као ера стварања и уједињавања нација и њиховог политичког конституисања у самосталне националне државе . У тадашњој Европи углавном се завршавао процес формирања нација , а у многонационалним државама (с поробљеним и разједињеним народима ) почело је оштро испољавање тежње за националном сувереношћу и независношћу . Тај историјски ток наставио се у XX веку , захватио све континенте (нарочито Азију , Африку и Јужну Америку ), а антиколонијална револуција , национално-ослободилачки покрети и укупна борба за слободан развој нација постали су саставни део револуционарног преображаја света . У историјском смислу , нација је омогућила један виши ступањ колективне идентификације , материјалне и културне цивилизације човечанства , али је истовремено развила раније шире политичко-културне а не само религиозне целине прошлости.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET