Ogist Kont - Teorija društva i pozitivizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ogist Kont - Teorija društva i pozitivizam". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Социологија
Огист Конт (Теорија друштва и позитивизам)
2
Садржај Биографија.........................................................4 Теорија друштва................................................5 Позитивизам......................................................9 Закључак............................................................13 Литература.........................................................14
3
Биографија
Огист Конт је рођен у Монпељеу 1798. године, у монархистичкој, католичкој породици. Стекао је више образовање у Ecole polytechnique, у Паризу, која је имала утицај на његова каснија схватања. Конт је био угледан математичар и филозоф, широког енциклопедијског знања. Али, он је најпре мислилац који се јавља на раскршћу преломних друштвених епоха које је отворила Велика француска револуција. У исто време он је контроверзна фигура свог времена. Док се на једној страни исказује као један од првих социјалних реформатора предмодерне, настојећи да као емпирист~позитивист научно објасни друштвену историју, човека и његов свет, дотле на другој страни пада у мистику настојањем да створи нову религију. Своје погледе из области социјалне филозофије изнео је у предавањима које је држао у својој кући 1826. године. Од 1836. до 1846. године био је испитивач на Ecole polytechnique. Касније по отпуштању из те школе издржавају га његови ученици и поштоваоци. 1848. године Конт оснива Позитивистичко друштво. Живео је до 1857. године.
4
Теорија друштва
Огист Конт је социологију одредио као комплексну науку, која проучава људско друштво као целину, структуру тог друштва и његов развитак. Он је систематизовао идеје својих претходника, посебно Сенсимона, чији је био ученик, одушевљени присталица, па чак извесно време и лични секретар. Дао је име ново конституисаној науци социологији. Истовремено јој одређује и:
А) Место у систему наука; Б) предмет В) метод истраживања
Дакле, све ове елементе који углавном карактеришу једну науку. У два своја дела „Курс позитивне филозофије“ и „Курс позитивне политике“, разрадом и систематизацијом претходника, посебно Аристотела, Кондорсеја, и Сенсимона, први је развио целовит социолошки систем, односно целовиту и систематичну теорију друштва. За Конта, људско друштво представља завршни корак органске еволуције. Оно је „велико биће“, својеврстан „колективни организам“ који поседује „цонсенсус универсале“. У људском друштву, као и биолошком организму, „постоји склад структуре и функције које иду заједничком циљу кроз акцију и реакцију унутар делова и у односу на околину“1 Тај општи консензус на коме почива друштвени поредак извире, по Конту, с једне стране ~ из инстикта
5
симпатије, осећања друштвености које је укорењено у природи сваког појединца, а са друге стране ~ из заједничких мисли идеја, веровања и моралних надзора.По Контовом мишљењу друштво је слично организму, не само по сагласности као заједничком органском атрибуту, већ и по својој структури. Наиме, друштво је, као и биолошки организам, састављено из одговарајућих делова: ћелији организма одговара породица; Ткиву ~ друштвене класе; органима ~ градови, односно државе; и систему органа ~ народ. Но, и поред свих сличности, између биолошког и друштвеног организма постоје и суштинске разлике. Насупрот биолошком организму који је непроменљив, људско друштво се може мењати и усавршавати ако се њиме управља у складу са принципима позитивне науке. Осим тога, друштвени организам је много сложенији од биолошког и стога дозвољавамного ширу расподелу функција комбиновану са вишим степеном координације органа.2 Према Конту, предмет изражавања социологије би било људско друштво у целини поимано преко социјалне статике (теорија реда, или теорија поретка) и социјалне динамике (теорија прогреса). При томе ставља тежиште на теорију реда као изразу организације друштва. Најпре ћемо уводно назначити битне особености социјалне статике и социјалне динамике. 1. Социјална статика и социјална динамика су два основна елемента Контове социологије. Социјална статика се бави истраживањем основних
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET