Obrazovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Obrazovanje". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Osnovna potreba savremenog društva je obrazovana populacija. Država pri formiranju obrazovanja igra značajnu ulogu u smislu obezbeđivanja ustanova, odnosno škola za obrazovanje, opreme... Takođe država zakonskim merama obavezuje svakog pojedinca na završavanje osnovne škole, dok dalje školovanje predstavlja lićni izbor pojedinca. Nažalost određeni pojedinci nisu sebi ni to priuštili zbog subjektivnih ili pak objektivnih faktora.
Izraz škola je grčkog porekla i u bukvalnom prevodu znači dokolica, rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Sveštenstvo je često bilo jedna pismena grupa, koje je znanje koristilo za čitanje i tumaćenje religijskih tekstova. Za većinju odrastanje je značilo učenje na primerima starijih. Bilo je uobičajeno da deca veoma rano počinju pomagati u poslovima u domaćinstvu, u radu na poljima i u zanatskom radu. Čitanje nije bilo potrebno a ni korisno. Međutim u današnjim uslovima situacija je potpuno drugačija. Školovanje (osnovno) predstavlja obavezu svakog pojedinca.
Obrazovanje ima značajnu funkciju u svakom društvu. Iz tog razloga države preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja (osnovnog, srednjoškolskog i delom visokog obrazovanja). Po Talkotu Parsonu škola je most između porodice i društva kao celine. Škola priprema decu za njihove buduće uloge u životu. U današnjim uslovima školstvo omogućava mogućnost menjanja položaja koje pojedinac stiče rođenjem ili nasleđivanjem. Znanje se individualno stiče ali ono predstavlja bogatstvo društvene zajednice
.Škole kao institucije znanja nemaju samo tu ulogu već i ulogu institucije za čuvanje dece –
mesta na kojima su deca sigurna, u školama se razvija sposobnost komunikacije, sklapaju
prijateljstava...
Školski sistem u jednoj državi zavisi od više faktora kao što su tradicija, razvoj društva, nauke i umetnosti. Promene u školskom sistemu moraju uvažavati iskustva drugih zemalja i specificnosti regionalnih i lokalnih zajednica. Pored ovih objektivnih faktora u životu škole mora postojati razvijen demokratski sistem odlucivanje - uticaj roditelja,nastavnika, ucenika, zainteresovane privrede i državnih strucnih službi.
ANALITIČKI DEO
Obrazovanje u svojoj modernoj formi
Štampanje kao pronalazak potiče iz Kine. Pronalaskom štamparske mašine 1454. godine
olakšano je umnožavanje tekstova, što je dovelo do višeg nivoa pismenosti.
U modernim društvima ljudi treba da savladaiju osnovne veštine kao što su: čitanje, pisanje, računanje, steknu opšte znanje o svom fizičkom, društvenom i ekonomskom okruženju.
Glavonjiću koji nas je pored stručnih predmeta učio i kako treba da učimo, savladavanje
gradiva treba da se sastoji iz pet faza:
1. Isčitavanje kompletmog gradiva (lekcije)
2. Podvlačenja po nama bitnog sadržaja
3. Dva do tri puta isčitavanja podvučene materije
4. Prepisivanja u svesku podvučene materije
5. Usmenog prepričavanja gradiva
Neki sociolozi funkciju obrazovanja definišu kao „proizvodnju“ ljudskog potencijala za buduće potrebe društva.1 Stanovništvo jedne zemlje može biti preduzimljivo, permanentno stručno ukoliko je u školi naučilo da poznaje i prilagođava se svemu što je novo.
Savremene potrebe su informatički obrazovano stanovništvo.Gotovo da se ni jedan „bolji“ posao ne može naći bez znanja rada na računaru. Škole predstavljaju važnu instituciju preko koje se širi informatičko znanje, sa obzirom da sva deca ne poseduju sopstvene
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET