Obrazovanie | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Obrazovanie". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Voved
-Obrazovanieto i op{testvoto
Obrazovanieto pretstavuva op{testven proces vo koj mladite ~lenovi na op{testvoto steknuvaat znaewa i ve{tini koi se zna~ajni za nivnite idni aktivnosti vo op{testvoto, pred se vo sferata na trudot, vo op{testvenata komunikacija, vo usoglasuvaweto na sopstvenoto odnesuvawe so drugite {lenovi na op{testvoto i sli~no so toa.
Obrazovanieto pretstavuva ogledalo na op{testvoto. Vrskata me|u obrazovanieto i op{testvoto vo sociologijata se nabljuduva niz dve sprotivstaveni implikacii i teoretski orientacii: prvata, obrazovanieto e samo sredstvo za reprodukcija na postojnata op{testvena struktura, i vtorata deka obrazovanieto e sopsobno za oblikuvawe na nov tip na op{testvo, odnosno deka toa nastapuva kako svoeviden i zna~aen reformator na sovremenoto op{testvo.
Obrazovanieto e potesen poi mod vospitanieto i na nekoj na~in mu e podreden. Za Emil Dirkem vospitanieto e “dejstvuvawe na generaciite na vozrasnite vrz generaciite koi u{te ne se zreli za op{testveniot `ivot.Toa ima cel kaj deteto da sozdade i razvie odreden broj fizi~ki, intelektualni i moralni sostojbi koi od nego gi o~ekuvaat i politi~koto op{testvo vo Celina i posebnata sredina za koja posebno se nameneti(Dirkem,E.,1980,78).
Vospitanieto kaj decata(poedinecot) treba da sozdade opredelen broj fizi~ki i mentalni sostojbi, koi treba da bidat svojstveni na site ~lenovi, kako na globalno nivo, taka i na nivo na grupata na koja i pripa|a poedinecot.
Glavnata funkcija na obrazovanieto e da gi prenese normite i vrednostite na konkretnoto op{testvo, koe mo`e da opstane samo ako me|u negovite ~lenovi postoi homogenost.
Obrazovanieto, vospitanieto na poedinecot mu ovozmo`uva uspe{no da se vklu~i vo op{testvenite i kulturnite procesi. Pod sostojba na obrazovanost se podrazbiraat slednite elementi:osnovni znaewa, intelektualni imanuelni sposobnosti, sposobnost za rasuduvawe i mislewe, ideali, stavovi i motivacija, kultiviranost, smisla za op{testvena odgovornost i po{iroko razbirawe na svetot (Flere, 1976).
Vo zavisnost od tipot na op{testvoto, dali stanuva zbor za predindustrisko, industrisko ili postindustrisko op{testvo, objektivno se prisutni razli~ni odnosi me|u op{testvoto i obrazovanieto.
Vo predindustriskite op{testva, vospitanieto e neposredno vo funkcija na op{testvoto, odnosno i vospitanieto i obrazovanieto slu`at da se odr`i op{testveniot sistem. Na primer na fizi~koto vospitanie, Dirkem toa uspe{no go ilustriral.
Vo industriskoto op{testvo zapo~na procesot na masovno obrazovanie.Ekspanzijata na industriskoto proizvodstvo e prosledena so ekspanzija na obrazovniot sistem, odnosno, se javuva potreba na industrijata za kvalifikuvana i osposobena rabotna sile {to u~ili{niot sistem ja zadovoluva. Su{tinski obrazovanieto pridonesuva za reprodukcija na op{testvoto i toa: prvo, ovozmo`uva reprodukcija na socijalnata struktura vo ramkite na op{testvenata podelba na trudot, i vtoro, obezbeduva reprodukcija na osnovnite op{testveni vrednosti i ideologijata.
Vo industriskoto op{testvo obrazovanieto se javuva kako avtonomen podsistem vo ramkite na globalniot op{testven sistem.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET