Najamnina kao oblik prisvajanja radničke klase | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Najamnina kao oblik prisvajanja radničke klase". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод ………………………………………………………………………………………………….1
1.Најамнина у савременим условима ..................................................2
2. Најамнина ...........................................................................................5
3. Најамнина од времена ......................................................................6
4. Најамнина од комада ........................................................................7
5. Кретање најамнине ...........................................................................9
6. Висина најамнине ............................................................................10
7. Најамнина као категорија савремене робне привреде................11
8 . Закључак ...........................................................................................12
9.Литература.........................................................................................13
У В О Д
Најамнина је историјска категорија , настала на оном ступњу развоја продукционих односа који су узроковали продају радне способности као робе . У организовању производног процеса у предузећу , капиталиста се суочава са факторима производње као простим елементима рада , него са њиховим власницима од којих се купује . У том смислу ни радна снага није изузетак . Капиталиста не купује рад у његовом временском трајању , већ радну снагу , јер рад , иако супстанца вредности , сама нема вредност , па не може бити ни предмет продаје . Власник радне снаге је радник , и моментом продаје врености радне снаге он са њоме више не располаже ; употребна вредност радне снаге у одређеном временском трајању припада капиталисти , који је купио управо из тих разлога.
На површини економског живота цена радне снаге испољава се као цена рада , јер се видљива манифестација употреба радне снаге -људски рад - приказује као предмет продаје . Када би се стварно куповао и продавао рад , онда би у еквивалентној размени капиталиста стварно плаћао раднику количину рада коју је радник трошио . Из разлога претходне анализе произилази да 'цена рада ' је адекватан израз за продату радну снагу , него да је најамнина облик плаћања вредност радне снаге.
Најамнина није имагинарна , као што није ни радна снага чију вредност она изражава у новцу . Радник односно његова личност поседује индивидуалне психофизичке способности које чине његову радну снагу . Предмет купопродаје су , у ствари , његове радне способности , а не рад који је њихов резултат . Отуда се радна снага не купује трајно , једном заувек , већ за одређени временски период . Када би било супротно , радна снага би престала бити роба , а радник би се претворио у роб.
-1-
1. Најамнина у савременим условима
Најамнина као накнада коју радник добија з а своју радну снагу ,када је изнајмљује, то је њена цена или прометна вредност. Она се назива најамнином, личним дохотком, зарадом и слично. Најамнина се не формира под дејством понуде и тражње радне снаге, већ постоје други, нетржишни инструменти и механизми. Уколико би се најамнина формирала искључиво под дејством ѕакона понуде и тражње, имали бисмо присуство тенденције њеног перманентног пада. То се догађа из разлога што се већ дуги низ година појављује већа понуда радне снаге над тражњом. Такав ниво најамнине не би могао да задовољи основне егзистенцијалне потребе радне снаге за њену репродукцију и на тај начин би угрозиле друштвене структуре.
Ради избегавања могућих последица, а посебно да би се зауставиле негативне тенденције по радну снагу, које произилазе из формирања најамнине на основу понуде и тражње, створен је систем синдикалног организовања са јасним циљевима. Наиме формирањем синдикалног система кроз упорну и дуготрајну борбу створен је механизам заштите егзистенцијалног минимума у одређивању најамнина. Пошто су интереси радника и капиталиста потпуно супротни, а власт одлучивања у рукама власника средстава за производњу, морало је да дође до стварања механизма за њихово превазилажење, а пре свега за побољшање положаја радника у одређивању најамнине.Организованом акцијом синдикат се у преговорима са послодавцима појављује у име свих радника, и уместо индивидуалних уговора прелази на систем колективног уговора. Систем колективног преговарања најпре се остварује на билатералној или двопартитној основи, то јест, споразумевање и потписивање споразума између синдиката и послодаваца.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET