Mediji i javni interesi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mediji i javni interesi". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


МЕДИЈИ И ЈАВНИ ИНТЕРЕСИ
Tема је толико широка да се о њој може резговарати на више начина – и у сваком времену почев од настанка света и верских манипулација у зачецима стварања (формирања) друштва па до данашњих дана када манипулације медија – у циљу «јавног интереса» (за појединце, државе, организације...) немају граница.
Jош од Адама и Еве «рађа» се паралела ширења вести – информација (истинитих или лажних) и такозваног јавног интереса – опет у зависности коме се усмеравају.
Rазвојем друштва – почев од артикулисања гласова у речи, потом реченичке саставе – настају «први» медији чији је пирамидални врх данас скуп електронских медија који полако потискују традиционалне медије (новине, радио и телевизију).
Sтални развој друштва, у сваком погледу, праћен је и подстицан медијима. Све што се догађало на свим меридијанима остављено је као «наслеђе» будућим генерацијама искључиво захваљујући медијима (у почетку то беше човек, то беше гола реч) од којих су поруке стизале наредним генерацијама и после вишедеценијских временских «празнина», после више миленијума. Реч је о првим «медијима» (или и буквално: медијима) – каменим громадама са чијих страница у разним деловима света и ископинама (пирамиде у свету, Гомолава, Сирмијум, Виницијум, старчевачка културу, грочански комплекс итд.), још и данас откривамо шта нам се дошавало пре неколико миленијума. Понекад су то «приче» (поруке и рекао бих поруке будућим нараштајима) о времену у којем су у камену клесана сведочанства о занимљивим догађањимау најближем окружењу. Истини за вољу ради се, махом о бројним ратовима (дакле, нетрпељивост није «изум» скорашњих генерација), али и о обележавању разних датума у част богова ( на небу и Земљи) – славама и устоличењима нових вождова (победника).
U тзв. Римском периоду описиване су и ниске људске страсти (ништа није страно што је људски)- оргије мешовитих састава (куртизана и властелина), борбе робова са лавовима, (гладијатори) коњске трке са возилима које су се редовно завршавале погибијама неких учесника, двобојима «ради части» и слично.
U временима које бисмо могли назвати «цивилизацијским», дакле нешто ближим данашњици, медији су били искључиво «у власти» одређених структура (појединаца) за чији су рачун пропагирали оно што је било у интересу наручиоца, власника или победника.
Tако је било, а и остало све до данас с том разликом да свако ново време доноси све «суптилније», дакле и лукавије поруке потенцијалним конзументима (најширој јавности, евентуално члановима групација које доносе судбоносне одлуке). Примера у историји је безброј, а нама су најближи они које данас срећемо у медијима – поготово ако пажљиво ишчитавамо, слушамо и гледамо. Медији шаљу поруке различитих садржаја са јединственим циљем деловања на масе и прихватања тих порука. Негде те поруке изазивају контра ефекат, јер писмени свет све више распознаје намере (скривене или нескривене) оних који им се обраћају на овакав начин.
Pосле другог светског рата у еволуцији западних медија догодио се огроман квалитативни «скок» и они постају једна од најважнијих сфера друштва. Зато се они веше не могу посматрати као мноштво разнаородних појава са сличним својствима, већ као јединствена целина са сложеном структуром и различитим деловима и функцијама. Историјски услови овог скока огледају се:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET