Kultura | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kultura". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
Kultura je , nesumnjivo jedan od osnovnih pojmova u sociologiji, koju zbog njene opstosti tesko možemo definisati. Ona je osnova i izraz celokupnog društva. Ona suštinski utiče na čevekovu ličnost i njegovo ponašanje. Društvo je sistem medjuodnosa kojim su pojedinci povezani u celinu. Kad reč „Kultura“ upotrebimo u svakodnevnom govoru, onda obično mislimo na duhovne vrednosti kao što su književnost, muzika i slikarstvo. Kad je koriste sociolozi, njome je obeleženo sledeće: način oblačenja ljudi, održavanje čistoće , običaji pri sklapanju brakova, jezik, folklor, muzika , porodični život, religiozni obredi, način korišćenja slobodnog vremena itd. Kultura ne može postojati bez društva, ali ni društvo ne može postojati bez kulture. Bez kulture ne bismo bili ljudi u smislu u kojem sada jesmo.
U pogledu teorijskog mišljenja, ni kod jednog drugog pojma kao kod kulture nije se javilo toliko različitosti i neusaglašenosti koje su stvorile različite pristupe i različita definisanja od strane svih naučnih disciplina, a naročito antropologije, fiziologije, istorije, etnologije, psihologije, sociolologije i sociologije kulture, čiji je to neposredni zadatak.
Različita shvatanja kulture
Pojam „kultura“ potiče od latinske reči cultus koja je najpre označavala obradjivanje, sadjenje, radjenje zemlje, a zatim nagomilavanje, usavšavanje, vaspitanje, obrazovanje i osposobljenost obukom. S tim u vezi Ciceron je prosirio odvaj pojam na negovanje ljudske duse (cultura amini), odnosno na covekovu duhovnu moc, ispoljenu u sposovnosti da se oseti plemenito., plepo, dobro koja je stecena dugotrajnim procesom. Od tada do danas vise puta je potvrdjeno od mnogih teoreticara I istrazivaca da je problem culture slozen, viseznacan, apstraktan I neodredjen, pa ga je zato tesko definisati. U nemogucnosti da daju prave odgovore, istrazivaci su vrlo cesto koristili dosetke koje sui h na neki nacin opravdale. Jedan od takvih je i Lorens A. Loul koji uocava da : “Nista na ovom svetu nije manje neuhvatnjibo od pokusaja da se obuhvati njeno znacenje – to je isto kao pokusati uhvatiti vazduh u saci – covek shvati da je ima svuda, ali je van dohvata.”
Tejlorova klasifikacija
Prvu klasicnu definiciju culture ponudio je utemeljuvac kulturne antropologije E. B. Tejlor koji smatra da kultura I civilizacija cine jednu celinu. Tejlor kaze da je kultura ili civilizacija “slozena celina koja obuhvata znanje, verovanje umetnost, moral, pravo, obicaje, kao I sve drugesposobnosti I navike koje je covek stekao kao clan drustva”. Ovako opisano nabrajanje oblika drustvene svesti, kao elementa culture ili civilizacije, onemogucava njeno razlikovanje od drugih drustvenih pojava. Kad je u pitanju kultura I njen razvoj, Tejlor veci znacaj pridaje progresivno racionalnom nego tradicionalnom misljenju.
Kako kulturu vide drugi strucnjaci
Za razliku od Tejlora, Franc Boas, uvazeni americki kultutrni antropolog ide obrnutim redom, stavlja teziste na tradiciju I smatra da je jezik “izraz naroda”. Boas je bio ubedjen da bioloski factor (rasa) nema nikakvog utcaja na kulturu , pa kaze: “Kultura je pre ishod medjudejstvenig cinilaca I nema nikakvih dokaza da razlike izmejdu ljudskih rasa – a narocito one izmedju pripadnika bele rase – imaju ikakvog usmerivackog uticaja na tok razvoja kulture. Pojedinacni tipovi jos od ledenog doba, uvek nalaze neku postojecu kulturu na koju reaguju”. Rut Benegdit u odredjivanju pojma kulture iskuljucuje nasledje, jer smatra da se ona postize ucenjem. On smatra da kultura odredjenog drustva u sebi sadrzi I vrednosne komponente. Kultura je za Benegdita jedinstvo raznih elemenata I kao takva nadredjena je pojednincu, Pojedinac slepo sledi obicaje, iako su oni cesto usmereni protiv njegovih interesa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET