Kultura, pojam i značaj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kultura, pojam i značaj". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

O KULTURI UOPŠTE.....
Kultura je,kao složena kategorija,predmet razmatranja više nauka i disciplina.Postoji veliki broj definicija kulture ( po nekim proračunima i registru oko dve stotine pedeset definicija ).Moje polje rada i pažnju ću fokusirati na društveni aspekt kulture.
● Pojam i funkcije
Kultura se može posmatrati kao kultura pojedinca,komponenta njegove ličnosti i sastavni deo njegovog života.Kultura grupe ili klase je takođe deo kulture društva kome ta grupa ili klasa pripadaju.Njihova povezanost ukazuje na fundamentalni značaj pojma kulture društva,jer su elementi kulture integrisani u celokupan drustveni život,pošto nijedno društvo ne postoji bez kulture.I pored toga što se kultura može koncepcijski razlikovati od društva,ona nije izvan društvenog konteksta jer je kultura sadržana u pojavama iprocesima,komponenta je društvenog života,što ne znači da je jedinstvena za sve društvene grupe isredine.
U široko prihvačenoj definiciji,pod kulturom se podrazumevaju duhovne i materijalne tekovine i vrednosti.
Stvaralaštvo je bitna odlika kulture,jer podrazumeva“sve ono što je stvoreno ljuckim rukama i razumom“.Zbog toga kultura pored svojih tekovina obuhvata,i kulturnu politiku i aktivnosti,kao i institucije i organizacije u kojima se ostvaruju te aktivnosti.Kultura je takođe način ponašanja i govora,znanja,vrednosnog sistema,verovanja,odnosno celina svega onoga što čini svakidašnji život,pa i odnos prema radu,zadovoljenje kulturnih,zabavno-rekreativnih potreba,stanovanja,drženja,vrsta potrošnje materijalnih dobara.
Sam termin kultura potiče od latinskog korena glagola colere
što znači uzgajati,obrađivati zemlju.Ciceron je upotrebio ovaj izraz prenoseći njegovo značenje na duhovnu oblast,imajući u vidu negovanje,kulturu ljucke duše ( cultura animi ),naznačavajući filozofiju kulturom duha ( philopsophia cultura animi est ).
Vremenom se ovaj termin,od kulture obrade polja,od oslanjanja na prirodu kao odeđeni način opstanka,preneo i na stvaranje svih drugih vrednosti. međutim pjam kulture je stariji ,srećemo ga još kod sofista koji su ga suprostavljali etosu plemstva stare Grčke.
Popunije značenje kultura dobija od XVII i XVIII veka,od kada se javljaju razlike u određivanju njenog pojma.
Od mnoštva definicija koje određuju kulturu izdvojila bih da je kultura sistem ili skup materijalnih i duhovnih tekovina i vrednosti koje ljudi stvaraju,prenose novim generacijama koje ih usvajaju,i dalje dograđuju i menjaju.
Postavlja se pitanje koje se funkcije razvijaju kroz kulturu.Kultura ima nesumnjivo veliki značaj u društvu,zbog čega društveni sistem,ili bliže politička struktura može favorizovati ili marginalizovati neke od funkcije kulture.
Osnovne funkcije kulture su:
kulturne tekovine i iskustva koriste se za stvaranje sredstava za život clanova jednog duštva;
definišu se simboli i sitem značenjau vidu prihvaćenog jezika date kulture,da bi se omogucila komunikacija među ljudima;
podticu se nova otkrića kojima se uspešnije savlađuju životni problemi;
određuje se dominantni sitem vrednosti;
definiše se poželjni tip ponašanjaza sve ćlanove društva;
određuje se način na koji se prenose društveni zahtevi i kulturni standardi za pojedince.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET