Kultura i društvo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kultura i društvo". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UNIVERZITET SINERGIJA
BIJELJINA
SEMINARSKI RAD
IZ SOCIOLOGIJE
Tema: KULTURA I DRUŠTVO
April, 2009. god
Sadržaj
Kultura ........................................................................1
Tipovi kulture................................................................2
Vrste kulture..................................................................2
Narodna kultura.............................................................3
Elitna kultura.................................................................3
Masovna kultura............................................................3
Tradicionalna kultura....................................................4
Globalna kultura............................................................4
Subkultura.....................................................................5
Lična kultura.................................................................5
Elementi kulture............................................................5
Jezik i simbolička komunikacija...................................5
Mit.................................................................................6
Magija...........................................................................8
Religija..........................................................................8
Društvo.........................................................................10
1. Struktura društva...........................................................10
1.1. Ekonomska osnova.......................................................11
1.2. Društvena nadgradnja...................................................11
2. Društvena pravila..........................................................11
3. Moral.............................................................................11
4. Običaji...........................................................................12
5. Umetnost.......................................................................14
6. Zaključak.......................................................................16
7. Literatura.......................................................................17
KULTURA
Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ,ako ne I najbitnija karakteristika čovjeka I ljudskog društva uopšte.To je jasno pošto ni jedna druga vrsta ne posjeduje kulturu. Isto je tako jasno da kultura može da dodje do izražaja tek onda ako se posmatra s obzirom na društvenu sredinu I u njihovoj uzajamnoj interakciji.To niposto ne znači da kultura I kulturne pojave ne sadrže komponentu individualnosti pojedine ličnosti,vec da je kultura u cjelini I po svome smislu bitno društveni fenomen. Medjutim, kako se vec na prvi pogled vidi da je kultura veoma složena kategorija, a osim toga pošto se kultura moze definisati sa stanovišta raznih nauka I disciplina (antropologija, filozofija, istorija, entologija, psihologije I mnogih drugih), potrebno je da se ovdje istaknu bas oni momenti koji označavaju prvenstven karakter kulture.
Prvo treba naglasiti da postoji veliki broj definicija kultura koje mozemo sresti u redovime gradjanskih teoreticara ali trebamo naglasiti da takodje postoji veliki broj pogresaka koje ih cine neprihvatljivim sa jednog strozijeg naucnog I kritickog stanovista.
Termin – latinskog porekla colere, cultum – prvobitno značenje – obrađivati, gajiti, negovati. Govori covjekovoj iskonskoj vezanosti za prirodu,za obradu polja.I danas se jos u jeziku susrece termin "poljoprivredna kultura". Ovaj je medju prvima upotrijebio rimski filozof Ciceron, ali se sve vise poceo koristiti I za oznacavanje "kulture duha", u smislu obrazovanja, obrade duha.
Pojam kulture u širem smislu obuhvata duhovnu i materijalnu kulturu, kao sve što je čovek svojim radom stvorio. Kultura – ljudsko stvaralaštvo koje rezultira materijalnim i duhovnim tvorevinama. Ljudske tvorevine prenose se unutar ljudskog društva u prostoru i vremenu, a posredstvom njih čovek zadovoljava svoje potrebe kako bi mogao da opstane u prirodi. Kultura je, dakle, ljudski način postojanja ili ljudski način života (svojstven samo ljudima) Kultura se može proučavati na više nivoa.
Engleski teoretičar Eduard Tajlor jasno je uočio da je kultura povezana sa čovjekom kao članom društvene zajednice - izvan društva nema kulture! Hajder je, pak, odredio kulturu kao "drugu prirodu", a čovjeka kao jedno živo biće u prirodi koje stvara kulturu i koje nije u stanju da zasnuje svoj život bez kulture. Dakle, dok su sva ostala bića, prije svega, prirodna bića, čovjek je istovremeno i prirodno i društveno biće. Zbog toga se, da bi se jasnije odredio pojam kulture, neizbježno nameće pitanje: Šta je čovjek, kakvo je to biće koje jedino stvara kulturu?
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET