Hiperinflacija kao izraz ekonomskih kriza | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hiperinflacija kao izraz ekonomskih kriza". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет Сингидунум
Пословни факултет у Београду
Семинарски рад из социологије
Хиперинфлација као израз економских криза
_______________________________________________________
Београд, децембар 2007.
Садржај
Увод...............................................................................3
Економске кризе и хиперинфлација...........................5
Инфлација и хиперинфлација широм света...............9
Инфлација и хиперинфлација у Југославији...........12
Закључак......................................................................15
Литература...................................................................16
Увод
Хиперинфлација је један од облика инфлације. Инфлација представља допунску емисију новца, која је обично узрокована покрићем јавних расхода. Повећана количина новца у оптицају повећава платежна средства преко границе утврђене националним економским потребама. Тако, повећана количина новца у оптицају повећава платежно способну тражњу, која се брани порастом цена. Тада настаје случај инфлације, који узрокује енормни раст свих цена. Истовремено долази до потреса у привреди, јер се допунска емисија новца завршава новом прерасподелом националног богатства. У исто време инфлација успоставља и нове односе између дужника и поверилаца, јер су дужници фаворизовани на штету поверилаца. Инфлација је у суштини пораст општег нивоа цена, односно пад вредности новца. Поред другиј негативности инфлација негативно утиче и на девизни курс националне валуте. Да би се национална валута „опоравила“ од инфлације држава проглашава девалвацију као меру која доводи
националну валуту на одговарајући реални ниво.
Реч инфлација потиче од латинске речи inflare што значи надувати. Инфлација се дефинише као устрајна тенденција пораста опште разине цена или пада вредности новца. Она се мери индексом цена. Први пут је ореч инфлација употребљена у Сједнињеним Америчким Државама да би се означио нагли скок цена и новчаног оптицаја у доба грађанског рата 1861-1865. Све значајније инфлације до другог светског рата настале су у ненормалним временима ратова и револуција. После другог светског рата све су се чешће дешавале ситуације у којима су привреде биле у стагнацији, дакле није постојао вишак глобалне потражње, али су цене наставиле са растом. У таквим ситуацијама се инфлација не може објаснити превеликом потражњом, већ инфлацијом трошкова или структурном инфлацијом, или једном и другом заједно. Инфлације се разликују по узроцима настајања, времену трајања, пореклу и вирулентности. Тако се по интензитету разликују пузајућа од хиперинфлације. По узроцима настајања разликују се инфлације потражње, инфлације трошкова и структурне инфлације. Према дужини трајања процеса инфлација се дели на секуларне, једнократне и кроничне. Ако је делимо према вирулентности онда имамо активне и неактивне односно слободне и пригушене инфлације.
Инфлација је знак да је привредни организам тешко оболео и да је привреда у тешком стању. Она је штетна, опасна и разбојничка појава. Смањује радни и сваки други морал, слаби осећање економског и друштвеног патриотизма и ремети многе економске процесе. Инфлација се може упоредити са високим крвним притиском. И она као и висок крвни притисак има разне и далекосежне последице. И једно и друго су неизлечиве болести. Притисак се може снижавати али болесник стално мора бити под контролом. Нагле интервенције могу донети више штете него користи. Исто је и са инфлацијом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET