drustvene klase | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "drustvene klase". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA
UNIVERZITET U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
TEMA: POJAM KLASE I ELITE
Mart 2007 SADRŽAJ:
Klase i elite
Klase
Postavljanje kriterijuma razvrstavanja u klase
Marksistička tradicija
Priroda klase
Složenost klasnih sistema
Veberijanska tradicija
Status
Partija ili interesna grupa
Beli okovratnici
Koreni ideje o vladajućoj eliti
Sociološko određenje elite
Zaključak
Korišćena literatura Klase i elite
Danas više nije sporna univerzalnost podele društva na grupe koje su raspoređene u hijerarhiji bogatstva, obrazovanja i moći. Teoretičari društva su razvili dva globalna pristupa slična po naglašavanju podele na one koji raspolažu odnosno ne raspolažu pomenutim resursima, kao jedne od najvažnijih činjenica društvene strukture. Međutim, ta dva pristupa govore o ovoj podeli na različite načine: koncepti ”vladajuće elite” suprotstavljaju organizovanu vladajuću manjinu koja poseduje društvenu moć neorganizovanoj većini (masama) distanciranim od pozicija moći, dok koncepti ”vladajuće klase” suprotstavljaju ekonomski dominantnu klasu (klasu koja poseduje sredstva za proizvodnju) podređenim nevlasničkim klasama svesnim svog društvenog položaja koje mogu biti organizovane ili stvarati organizacije. Iz ovih različitih koncepcija proizilaze i razlike u načinu na koji se zamišljaju odnosi između vladajućih i onih kojima se vlada. T. B. Botomor naglašava da se koncepcije vladajuće klase i elite upotrebljavaju u opisu i objašnjenju političkih događaja te da se vrednost tih koncepcija mora prosuđivati prema stepenu u kome ove omogućavaju razumne odgovore na važna pitanja o političkim sistemima. A tih pitanja zaista ima mnogo: ”Da li oni koji vladaju društvom konstituišu društvenu grupu koja je jedna jedinstvena ili je možda podeljena, otvorena ili zatvorena grupa? Kako se njeni članovi biraju? Šta je osnova njihove moći? Je li njihova moć neograničena ili je ograničena snagom drugih grupa u društvu?‚ Postoje li u ovom pogledu značajne razlike između društava i ako postoje kako ih objasniti? ”.
U studijama društvene strukture figurira veći broj društvenih grupa u korenu čije diferencijacije se nalazi posedovanje/neposedovanje svojine sredstava za proizvodnju, mesto u podeli rada, neravnomerna distribucija društvene moći, obrazovanja, društvenog ugleda, materijalnog bogatstva i u tom pogledu istaknuto mesto zauzimaju: klase, kaste, staleži, statusne grupe i elite. U ovom radu najviše pažnje ću posvetiti klasama i elitama.
Klase
Sistem klasa se u mnogo aspekata razlikuje od kaste ili staleža. U tom smislu treba istaći sledeće četiri razlike:
Nasuprot drugim tipovima slojeva, klase nisu uspostavljene pravnim ili religioznim odredbama; pripadništvo klasi ne zasniva se na nasleđenoj poziciji - ni prema zakonu, ni prema običaju.
Klasni sistemi su tipično elastičniji od ostalih tipova stratifikacije, a granice klasa nikad nisu jasno određene. Još jedna bitna karakteristika je da nema formalnih ograničenja u pogledu mešovitih brakova.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET