Društvene grupe - Od horde do nacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Društvene grupe - Od horde do nacije". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ У НИШУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: СОЦИЛОГИЈА
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ – ОД ХОРДЕ
ДО НАЦИЈЕ
Наставник: Студент:
48-п/09
Ниш, децембар, 2009.
“Заљубљени у свакодневне послове, ми се ретко када заустављамо да размислимо о значењу онога што смо управо преживели; још мање имамо могућности да упоредимо своје лично искуство са судбином других људи, да уочимо друштвено у појединачном или опште у посебном; то за нас раде социолози.”
Зигмунд Бауман
САДРЖАЈ
Увод 3
Друштвене групе 4
Етничке групе 4
Хорда 5
Род 5
Племе 5
Народ 6
Нација 6
Закључак 9
Литература 10
1. УВОД
Социологија као најопштија друштвена наука настала је пре нешто више од 150 година, као наука која треба да проучава људско друштво у целини. Њен даљи развој одвијао се тако, што за предмет изучавања није имала само људско друштво као целину, већ и поједине друштвене области. Почетком 20. века, а нарочито од краја другог светског рата настале су посебне социологије, а самим тим и систем социолошких дисциплина у оквиру кога се разликују општа социологија и посебне социологије.
О предмету опште социологије постоје различита схватања, чак и код њених оснивача (О. Конт, Х. Спенсер и К. Маркс). Касније је дошло до појаве већег броја дефиниција предмета социологије. Оне су се међусобно разликовале јер су полазиле од различитих критеријума, при разграничењу њеног предмета од предмета других наука, као и од опште филозофске оријентације твораца дефиниције.
Дефиниције опште социологије могу се поделити у више група, полазећи од различитих критеријума, али основно за све дефиниције је, да општа социологија за предмет проучавања има појмовно одређивање друштва, његов настанак, структуру и његов развој.
Друштво подразумева најширу, најсложенију и основну људску заједницу која настаје и развија се на одређеном историјском ступњу репродукције заједничког живота људи. По Марксу, друштво је историјски продукт узајамне делатности људи који нужно настаје из стања материјалног, производних снага људи и одговарајућих облика расподеле, размене и потрошње. Када говоримо о друштву у социолошком смислу, имамо на уму све врсте човекових мисаоних деловања и сва повезивања тих деловања из чега настају последице, па и организације и институције. Друштво је засебан феномен објективне стварности, историјски променљив, а преко људи – који су једном страном природна бића – и у нераскидивим везама са природном средином. Човек радећи ради опстанка, неминовно ступа у двоструке односе: са природом и са другим људима, па се стога друштво одређује као комплекс међусобних односа људи и односа према природи.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET