Društvena osnova i sadašnji pokušaj modernizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Društvena osnova i sadašnji pokušaj modernizacije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
Predmet: sociologija
Tema:
Društvena osnova i sadašnji pokušaj modernizacije
Beograd, oktobar 2008.
SADRŽAJ: STRANA:
Uvod...........................................................................................2.
Srbija od 1815.-1911. -,,Seljačka republika”.............................3.
Srbija od 1912. -1945. ..............................................................4.
komunistička modernizacija-1946. -1973. ................................5.
Komunističko društvo blagostanja-1974. -1990. .....................6.
Miloševićeva decenija-1991. -2000. .........................................7.
Srbija posle 2000.- put ka Evropi...............................................8.
Uvod
Nakon 2000. godine politička elita nastojala je da modernizuje Srbiju i priključi je Evropskoj uniji, što je četvrti pokušaj modernizacije u poslednjih dvesta godina. Da bi ovaj pokušaj uspeo neophodan je povoljan raspored društvenih sklopova. Neophodno je razmatranje osnove i korena glavnog društvenog raspoloženja u današnjoj Srbiji. Ovo raspoloženje ima duboke istorijske korene i zato se najbolje može razumeti ako se na njih podseti. Ovaj rad daje kraći pregled društvenog razvoja Srbije za poslednjih dvesta godina.
Srbija od 1815. do 1911. godine- 'Seljačka republika'
1881. godine celokupnu industriju Srbije sačinjavalo je: jedna vojna fabrika, dve pivare, dve strugare, jedna barutana, jedna ciglana, jedna tvornica bombona, četrnaest parnih mlinova, i nekoliko radionica sapuna, kože i tekstila. Železnica nije postojala, a putevi su bili loši i teško prohodni. Najveći deo stanovništva živeo je od poljoprivrede- njih 88%. To su isključivo bili sitni seljaci-73% poseda je bilo manje od 5 ha. Ti seljaci su u preko 90% slučajeva bili i nepismeni.
Kasnijih godina osim dominantnog sloja seljaka, koji je sačinjavao osnovu društvene strukture, postojao je i tanki sloj činovnika. Ali i taj društveni vrh bio je seljačkog porekla. Ideju demokratije doneli su oni koji su se školovali na Zapadu. Tačnije doneli su ideju parlamentarizma i ograničenja valsti. Tako je Srbija dobila važne demokratske ustanove- opšte pravo glasa praktično za sve seljake(od 1869. ), skupštinu koja kontroliše vladu(1888.) i izbore koji su bili sve slobodniji i pošteniji(naročito nakon 1903.).
Seljaci su živeli jako teško, radili mnogo i to najjednostavnijim oruđem. Ali, radili su na svojoj zemlji, za svoj račun, ne za drugoga. Država je od njih zahtevala porezi službu u vojsci, ali u vreme izbora politička elita im je na noge dolazila da ih moli za njihove glasove.
U Srbiji se, krajem 19. veka, sve brže razvijaju saobraćaj i industrija. Do 1888. godine bilo je izgrađeno 552 km pruga, do 1896. otvoreno je 14 industrijskih preduzeća, a broj rudnika uglja i metala je utrostručen. Stvorio se sloj bogatih ljudi, trgovaca i industrijalaca, među kojima je bilo nekoliko milionera i više polumilionera.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET